Da li Vučiću ističe "medeni mesec" sa EU, kao Tadiću 2012.

Amandmani na izveštaj Evropskog parlamenta o stanju u Srbiji, koje podneo poslanik EP Vladimir Bilčik, pokazuju da našu zemlju na putu ka Evropskoj uniji koče tri velike afere - “Jovanjica”, “Krušik” i “Telekom”. Na taj način je, uprkos naporima vlasti da negira njihovo postojanje, poslata poruka nadležnima da Evropa neće ostati nema na kršenje ljudskih prava, gušenje slobode medija i otvoreno protežiranje ljudi koji su umešani u protivzakonite radnje.Da Evropa neće ostati nema na ponašanje i ophođenje vlastim prema medijima, pokazala je i jučerašnja reakcija nekoliko ambasada zemalja EU, koje su osudile napade predstavnika vlasti i prorežimskih tabloida na novinare KRIK-a i članove nevladine organizacije CRTA. Poruka je jasna. Očito je da EU takvu retoriku, napade i klevete predstavnika vlasti više neće tolerisati.Reakcije se nisu zaustavile na ambasadama.Zbog hajke na medije i civilni sektor, poslanici u Evropskom parlamentu su podneli nove amandmane na izveštaj o napretku Srbije, o kojima će se ovog puta glasati na plenarnoj sednici. Da se situacija zaoštrava, i da je EU rešila da se ozbiljnije bavi Srbijom, jasno je iz nove metodologije pristupnog procesa, kojom je EU poručila da je period tolerancije završen. Ubuduće, stagnacija u reformama i demokratiaciji društva biće sankcionisan. Ono što bi najviše moglo da zbrine aktuelnu vlast je i da bi Srbija mogla da ostane i bez novca iz predpristupnih fondova. A reč je o oko 200 miliona evra godišnje.Komentarišući sve jasnije i konkretnije kritike iz Brisela na račun zvaničnog Beograda, predsednik Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi, podseća da je Evropska unija i prethodnoj vlasti dala osam godina da sprovede reforme, a pošto oni u tome nisu uspeli, EU je počela da pooštrava retoriku.

"To je i sada slučaj. Prošlo je devet godina od kako Srpska napredna stranka i njen predsednik Aleksandar Vučić obećavaju, a ne sprovode reforme. Srbija radi ekstremno malo, gotovo ništa, na reformskim zakonima, koje građani traže, a potom Evropska unija. Pod time podrazumevam i odnose Beograda i Prištine, gde takođe nije napravljen ozbiljan iskorak", navodi Beširi.Prema njegovim rečima, reakcija država članica EU na napade na medije i nevladine organzacije od strane vlasti, predstavlja koordinisanu akciju."Ovo je maksimum u diplomatiji koje te članice mogu da daju - da izraze ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji vladajuća većina komunicira sa građanima, medijima i organizacijama civilnog društva. To za EU nije prihvatljivo, jer podseća na ono što se dešavalo devedesetih godina i zbog toga takva reakcija. Svakako, ne treba očekivati neko preterano buđenje Unije kad je u pitanju vladajuća većina u Srbiji, ali je jasno da su potrošili vreme koje im je dato na raspolaganje", smatra Beširi.Na pitanje našeg portala, da li to podrazumeva da je Srbija već podložna sankcijama zbog nesprovođenja reformi, što podrazumeva ujedno i nova metodologija pristupnog procesa, Beširi je odgovorio da je to realno za očekivati."Predsednik i premijerka su najavili da će prihvatiti novu metodologiju pristupnog procesa, a ona podrazumeva da nema više dodatnih rokova. Već sada je jasno da se sankcije očekuju. Sad je samo pitanje da li će Evropska unija zaista ispuniti te pretnje i zamrznuti 200 miliona evra koja su Srbiji na raspolaganju na godišnjem nivou. Ja ne vidim da ova vlada radi bilo šta kako bi pokazala zabrinutost u vezi sa tim", zaključuje Beširi.Popović: Sačekati da vidimo da li će se EU aktivnije uključitiS druge strane, direktor Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović, kaže za Nova.rs da postoje naznake da će EU zauzeti malo čvršći kurs kad je u pitanju Srbija, te da ne može da tvrdi kako je definitivno prošao “medeni mesec” vlasti u Srbiji i predstavnika briselske administracije.

"Ja mislim da moramo da sačekamo još malo. To će da zavisi i od toga kako će da izgledaju budući izbori, ko će učestvovati, ko neće i da li će vlast popustiti i bar malo otvoriti medije. Ako vlast ostane ovako kruta na putu ka autoritarizmu, mislim da EU neće imati izbor. Čak ni one snage unutar nje, koje predstavljaju konzervativniju struju, neće imati izbora", smatra Popović.Prema njegovim rečima, društvena situacija u Srbiji je trenutno veoma vanredna, te je zbog toga oprezan u oceni pravca u kojem će se kretati odnos Evropske unije prema našoj zemlji.“Odavno nije bila ovako radikalna situacija - da najviši funkcioneri SNS direktno upućuju pretnje medijima i organizacijama civilnog društva. Mislim da je EU morala da reaguje, jer je bila priterana uz zid. Ipak, bojim se da ćemo morati još malo da sačekamo da bismo definitivno zaključili da li je ovo promena politike i da li se EU aktivnije uključuje u društveno-politički život Srbije", poručuje naš sagovornik.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram