Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija odobrilo je krajem 2019. godine posao vredan skoro dva miliona evra za izvoz oružja iz fabrike “Zastava oružje” u Saudijsku Arabiju uz učešće čak dva posrednika. Izvoz oružja organizovan je tokom čitave 2020. godine, a sumnje na korupciju javile su se onog trenutka kad je obelodanjeno da su između proizvođača i krajnjeg korisnika posredovale firma GIM, poznata po umešanosti u aferu “Krušik” i firma Larkmont sa Britanskih Devičanskih Ostrva, za koju se tvrdi da je u vlasništvu jednog od finansijera SNS, Slobodana Tešića.
Pročitajte još...
Iz “Zastava oružja” preko dva posrednika, u Saudijsku Arabiju stigla je rezervna cev za mitraljez 12.7 x 108mm COYOTE u vrednosti od 660.000,00 američkih dolara. Pored toga, preko GIM-a i Larkomonta, prodati su i setovi rezervnih delova za automatsku pušku 7,62 x 39mm M05 (AK 47), setovi rezervnih delova za mitraljez 7,62 x 54mm PKM, rezervna cev za mitraljez 7,62 x 54mm PKM, setovi rezervnih delova za snajpersku pušku 7,62 x 54mm M91 u vrednosti od preko milion i sedam stotina hiljada dolara.
GIM i Larkmont posredovali su i u prodaji setova rezervnih delova za dalekometnu pušku 12,7 x 108mm M93, setova rezervnih delova za postolje za mitraljez 12.7 x 108mm COYOTE u vrednosti od više od 56 hiljada dolara.
Šta je sporno u izvozu oružja iz Zastave
Ono što je sporno u pomenutom poslu, pored učešća aktera koji su javnosti poznati po umešanosti u aferu “Krušik”, jeste i činjenica da je između fabrike “Zastava oružje”, kao proizvođača i Ministarstva odbrane Kraljevine Saudijske Arabije, kao krajnjeg korisnika, stoje čak dva posrednika (gorepomenute firme) i da nije poznato koliko su novca te firme zaradile na osnovu provizije. Takođe, nije poznato da li su posrednici ispunili svoju zakonsku obavezu i novac od provizije, odnosno zarade stečene preprodajom oružja, uplatili fabrici “Zastava oružje”.
Posrednički angažman GIM-a i Larkmonta, prema rečima potpredsednice Stanke slobode i pravde, Marinike Tepić, predstavlja osnovu za reakciju tužilaštva.
“Preporučujem tužilaštvu da pokrene istragu i krene od veoma neobičnih ugovora i dozvola firmi GIM i ubačene firme Larkmont, registrovane na Britanskim devičanskim ostrvima, za koju poznavaoci prilika tvrde da je zapravo Tešićeva i za koju su Vučićevi ministri odobrili izvoz u Saudijsku Arabiju, iako znaju da je zbog američkih sankcija Tešiću zabranjeno da prometuje u dolarima”, navela je ona.
Radić: Firme koje prodaju oružuje lepo posluju, a fabrike su u minusu
Vojni analitičar Aleksandar Radić, ističe da u Srbiji postoji grupa monopolista koji koriste činjenicu da je država pretvorena u partijsku imovinu i da zahvaljujući tome imaju privilegovanu poziciju pri kupovini naoružanja.
“Stalno se pojavljuje neki novi momenti. Imamo firme koje ostvaruju izuzetan profit, dok su istovremeno fabrike koje proizvode naoružanje u dubokoj krizi”, ističe on.
Radić napominje da će sve pokazati godišnji izveštaj poslovanja fabrike “Zastava oružje”, te da je izveštaj poslovanja Krušika pokazao da je ta fabrika u minusu. On napominje da nije sporno da postoje posrednici u izvozu oružja, ali se u takvim poslovima često prisutni mehanizmi koji omogućavaju zloupotrebu.
“Nekad postoje razlozi da se angažuju posrednici, jer oni mogu da utiču na povećanje robe. Međutim, u mnogim situacijama njihov angažman predstavlja način da samo oni ostvare dodatni profit. Država mora da bude oprezna, jer procedura izdavanja izvozne dozvole predviđa da Ministarstvo spoljnih poslova mora da proceni rizike, političke i bezbednosne, od eventualnog reeksporta. Zato se oprezno pristupa svakom poslu koji ide preko ostrvskih firmi”, ističe on.
S druge strane, izvor portala Nova.rs, koji je upućen u posao koji je sklopljen između fabrike “Zastava oružje” i firmi GIM i Larkmont, navodi da je čitav posao sporan najpre zbog činjenice da su u njega uključena dva posrednika, iako su Srbija i Saudijska Arabija u dobrim odnosima.
„Sporno je što između naše državne fabrike, Zastava oružje i Ministarstva odbrane Kraljevine Saudijska Arabija postoje dva posrednika. Ubacuje se posrednik koji nije Yugoimport SDPR, državna firma koja bi trebala da prodaje naše oružje. Umesto SDPR, ponovo se pojavljuje firma GIM, koja je široj javnosti postala poznata zbog zbog jedne afere i druga firma koja je s Britanskih Devičanskih Ostrava”, navodi naš sagovornik i dodaje da je reč o poslovima koji povlače „ogromnu količinu novca bez kontrole“.
„Tu se otvara prostor za ozbiljnu korupciju. Mi ne znamo za koliko je novca GIM prodao oružje Larkmontu, niti koliko je Larkmont kasnije zaradio preprodajući to oružje Saudijskoj Arabiji, da li su zaradili nekakvu proviziju i da li su zarađenu razliku vratili fabrici ‘Zastava oružje’. Po sličnom metodu se radilo u ‘Krušiku’. Izvlačen je novac koji je trebalo da pripadne toj valjevskoj fabrici, a umesto toga je odlazio na privatne račune. Zbog takvih poslova je nastradala namenska industrija u Srbiji“.
Ko je Slobodan Tešić
Slobodan Tešić je u više navrata dovođen u vezu sa sumnjivim aferama koje se tiču trgovine oružja. U centru skandala našao se i krajem jula prošle godine nakon što je ustanovljeno da je njegova kompanija izvozila naoružanje u Jermeniju, koja je trenutno u sukobu sa Azerbejdžanom.
Prema pisanju istraživačkog portala KRIK, Slobodan Tešić je u novembru 2013. godine, posle nepune decenije, skinut sa crne liste Ujedinjenih nacija na kojoj je bio jer je kršio sankcije i prodavao oružje bivšem liberijskom diktatoru i osuđenom ratnom zločincu Čarlsu Tejloru.
KRIK piše da se Tešiću sreća osmehnula pošto je, godinu dana ranije, Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast u Srbiji. Kako navodi ovaj portal, tadašnji ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić dao je zeleno svetlo za skidanje Tešića sa UN-ove crne liste, a ubrzo mu je dodelio i diplomatski pasoš, što je privilegija uglavnom rezervisana za visokorangirane državne zvaničnike. Tešićevu ćerku Danijelu zaposlio je u ministarstvu.
„Dao sam mu diplomatski pasoš zato što je on veoma uspešan u izvozu srpskih proizvoda,“ rekao je Mrkić za KRIK.
Povratak za vreme Vučićevog mandata
Tešićev povratak na veliku scenu poklopio se periodom kad je aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, što potvrđuje i prisustvo Tešića na sastanku državne delegacije Ministarstva odbrane Srbije 2013. godine sa delegacijom iz Libije.
Tešić po svetu prodaje oružje koje kupuje od domaćih državnih fabrika. Od jedne od njih, firme „Krušik“, oružje kupuje po privilegovanim cenama, kako je ranije u javnosti otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović, bivši radnik ove kompanije, stoji u tekstu KRIK-a.
Dalje se dodaje da je Tešićeva kompanija „Partizan tech“ zakupila vilu u elitnom Diplomatskom naselju na Dedinju, što je utvrdio je ranije Savet za borbu protiv korupcije.
Krajem 2017. godine, Slobodana Tešića je, kako je pisao KRIK, sankcionisao Trezor Sjedinjenih Američkih Država jer je, kako je saopšteno, otkriveno da je plaćao mito da bi dobijao ugovore o naoružanju sa različitim državama. Pod sankcije su stavljene i Tešičeve kompanije koje je navodno koristio za potplaćivanje političara, a među njima je kiparska firma „Gravit Limited“.
Iako nije poznato zbog čega je tačno Tešić završio pod sankcijama, novinari KRIK-a i OCCRP-ja su u projektu „FinCEN dosijei“ otkrili da je njegova kompanija „Gravit“, svega nekoliko meseci pre nego što se to dogodilo, uplatila 1,7 miliona dolara ćerki firmi kompanije „Horizon Crescent Wealth LLC“ iz Katara. Ovaj novac je uplaćen prvog juna 2017. i bio je namenjen neimenovanom „istaknutom Saudijcu“, otkrili su novinari u dokumentima.
Pročitajte još...
Saudijska Arabija je, inače, od izbijanja rata u Siriji postala značajni kupac oružja od srpskih državnih preduzeća, a Tešić je jedan od ključnih posrednika u ovom poslu, pisao je Krik.
Tešićeva uloga u poslovima trgovine oružja značajno se menja od trenutka uvođenja sankcija od SAD, imajući u vidu da mu je na taj način zabranjen i promet u dolarima. Od tog trenutka, kako je navela Tepić, Tešić se samo formalno povlači iz poslova trgovine oružjem, odnosno ustupa upravljačka prava svojih firmi drugim licima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare