BIRN: Krušikove rakete u Karabahu povezane sa firmom Tešića

Oružje proizvedeno u Srbiji ponovo se koristi u sukobima između Jermenije i Azerbejdžana u spornoj oblasti Nagorno-Karabah.Na fotografijama koje je 28. septembra objavio Azeri defence, azerbejdžanski portal koji se bavi vojno-bezbednosnim pitanjima, nalazi se raketa dugog dometa G-2000 sa oznakom KV 05/19, što pokazuje da je proizvedena u valjevskom Krušiku 2019. godine. Drugi deo natpisa, ‘EDePro’, ukazuje na to da je motor proizvela druga srpska kompanija, beogradski EDePro.U tekstu Azeri Defence tvrdi i da su raketu ispalile jermenske snage iz grada Horadiza, koji se nalazi nedaleko od sporne oblasti Nagorno-Karabaha.Prema dokumentima do kojih je došao BIRN, Krušik je 2018. godine, između ostalog, firmi Vektura Trans prodao i deset raketa G-2000 u vrednosti od 34,000 dolara.Kako je objavio BIRN, Vektura Trans je povezana sa Slobodanom Tešićem, trgovcem oružja koji se od 2017. nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država. Američke vlasti su ga optužile za mito i kršenje embarga na oružje. Na "crnoj listi" SAD-a od 2019. nalazi se i Vektura Trans, jer SAD veruju da je Tešić koristio i ovu kompaniju da bi, uprkos sankcijama, nastavio sa prodajom oružja. Vektura trans je, inače, osnovana iste godine kada su SAD uvele sankcije Tešiću.

Dokumenta do kojih je BIRN došao pokazuju i da je G-2000 rakete Vektura Trans namenila za izvoz u Jermeniju.Iako su obećali da će odgovoriti na pitanja BIRN-a o tome koja je kompanija dobila dozvolu za izvoz Krušikovih G-2000 raketa, iz Ministrarstva trgovine nismo dobili odgovor do objavljivanja ovog teksta.Odgovore nisu dobili ni od Vectura Transa, Krušika i EDeproa.Međutim, ministar trgovine Rasim Ljajić krajem jula ove godine je rekao da je Srbija izdala 19 dozvola za izvoz oružja u Jermeniju od 2017. godine. Od toga je 15 dozvola dobila Vectura Trans, tri Partizan Tech – obe firme povezane sa Slobodanom Tešićem, dok je jednu izvoznu dozvolu dobila državna firma Zastava oružje.

Ovo nije prvi put da je srpsko oružje pod lupom kada je o reč o konfliktu između Jermenije i Azerbejdžana.Nedeljnik NIN je u julu pisao da je upravo Vectura Trans kupovala oružje od tri srpske državne firme, uključujući Krušik, i izvozila u Jermeniju, i to samo nekoliko dana nakon eskalacije sukoba oko oblasti Nagorno-Karabah.Iako nema embarga na izvoz oružja u Azerbejdžan i Jermeniju, srpski Zakon o izvozu naoružanja i vojne opreme propisuje da se dozvola o izvozu, koja treba da sadrži i ime krajnjeg korisnika oružja, ne izdaje ukoliko oružje "omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe.""Srpska vlada odlučila da podrži Jermeniju i separatiste"Rašad Sulejmanov, glavni i odgovorni urednik portala Azeri Defense, rekao je za BIRN da Srbija dugo prodaje oružje Jermeniji, ali da priroda ovog srpskog oružja ukazuje na novu fazu odnosa dve zemlje."Ovo su moderni raketni sistemi sa više lansiranja i imaju vrlo veliki domet, što pokazuje da je srpska vlada odlučila da podrži Jermeniju i separatiste (u Nagorno-Karabahu)", kaže Sulejmanov."Srbija i Azerbejdžan imaju dobre ekonomske i političke odnose, tako da ovo pokazuje da Srbija igra dvostruku igru", dodaje Sulejmanov.Slobodan Tešić je godinama nosio titulu najvećeg balkanskog prodavca oružja. U periodu između 2003. i 2013. godine nalazio se na crnoj listi UN-a zbog kršenja embarga na izvoz oružja u Liberiju.To nisu bile jedine Tešićeve sankcije. Prema američkom Ministarstvu finansija, koje mu je uvelo sankcije 2017, "Tešić je direktno ili indirektno podmićivao zvaničnike ili im pružao finansijsku podršku" kako bi uspeo da zaključi ugovore o prodaji oružja.Firma Vectura Trans, i svi pojedinci povezani sa njom, sankcionisana je "zato što je u vlasništvu ili pod kontrolom (Tešića), ili zato što deluje ili pokušava da deluje direktno ili indirektno u ime Tešića"."Tešić je koristio Vectura Trans kako bi dobio licence za izvoz, zaključivao poslove trgovine oružjem, i finalizovao ugovore o prodaji oružja sa stranom vladom", saopštilo je američko Ministarstvo finansija 2019. godine.Međutim, ništa od ovoga nije sprečilo srpske vlasti da posluju sa Tešićem. Srpska napredna stranka je 2012. došla na vlast, a već sledeće je Tešić skinut sa crne liste UN-a. Te 2013. godine, prema istraživanju Insajdera, i to dok je još uvek bio pod UN sankcijama, Tešić je učestvovao i na sastanku između zvaničnika Ministarstva odbrane Srbije tokom posete libijske delegacije predvođene zamenikom ministra odbrane vlade u Tripoliju Kaledom al Šarifom.NIN je pisao i da su kompanije koje Tešić kontroliše  kupovale oružje od Krušika po cenama nižim od onih koje plaćaju državne firme.

Firma EDePro, koja je zajedno sa Krušikom proizvela raketu G-2000 i predstavila je na izložbi oružja u Abu Dabiju 2017, formalno je većinski u privatnom vlasništvu. Ova firma je osnovana 1997, a danas je vode Branislav Jojić, Milivoje Popović, Momčilo Šljukić i Slobodan Petković. Državna firma Jugoimport-SDPR od prošle godine ima udeo od dva procenta u vlasništvu.EDePro je 2008. godine bio u žiži javnosti kada je u ovoj firmi došlo do eksplozije u kojoj je jedan radnik poginuo, a dvojica povređena. Prema pisanju nedeljnika Vreme, MUP je tada otvorio istragu zbog toga što je postojala osnovana sumnja da je tom prilikom EDePro proizvodio gorivo za vojne projektile, za šta navodno nije imao dozvolu.

Iako je registrovana kao preduzeće za proizvodnju, trgovinu, istraživanje i eksperimentalni razvoj, EDePro ima i državnu dozvolu za izvoz i uvoz oružja i vojne opreme.Ljudi koji danas vode EDePro dugo su u državnim poslovima proizvodnje i trgovine oružjem. U maju 2002. SAD su rekle da imaju dokaze da mreža jugoslovenskih firmi podržava raketni program koji je tada sprovodio Muamer Gadafi. Među firmama su se našle Yugoimport SDPR, Bruner i Infiniti.Branislava Jojića, profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu koji danas vodi EDePro, američki izveštaj je označio kao predstavnika Jugoimporta. Jojić je prethodno radio za Infiniti i takođe je bio jedan od osnivača Brunera, firme koja se u tehnološko-istraživačkom smislu smatra pretečom EDePro-a.