Komitet ministara Saveta Evrope prihvatio je aplikaciju Kosova za članstvo u toj organizaciji, a predsednika Aleksandra Vučića i ministra Ivicu Dačića naljutio je stav Ukrajine i BiH koje su prilikom glasanja o zahtevu Prištine bile uzdržane. Vučić i Dačić su zapretili da bi Beograd, prvom prilikom, mogao uzvratiti istom merom i poručili da se spoljna politika bazira na reciprocitetu.

Na sednici Komiteta ministara SE protiv zahteva Kosova glasalo je šest države, a predstavnika srpske vlasti neprijatno je iznenadila odluka BiH i Ukrajine da po tom pitanju budu uzdržane. Aleksandar Vučić je izjavio da Srbija nikad nije bila uzdržana kada je reč o teritorijalnom integritetu Ukrajine i upitao zašto bi naša zemlja “poštovala nečiji teritorijalni integritet po svaku cenu, ako su oni protiv našeg”.

Vučić je praktično zapretio da bi Srbija već u maju mesecu Ukrajini mogla da uzvrati istom merom.

„Biće dubinskih i suštinskih odluka po pitanju deklaracija i rezolucija. Na skupu Saveta Evrope između 15. i 20 maja očekuje se da se svih 46 država jednoglasno izjasne o teritorijalnom integritetu Moldavije i Ukrajine, tu je i Gruzija, pa ćemo da vidimo našu odluku. Odluka mora da bude doneta konsenzusom, ne bi bilo lako da budemo protiv, ali da ne prejudiciram, još ćemo o tome da razmišljamo“, rekao je Vučić.

Sednica Vlade Miloš Vučević, Novak Nedić, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Ivica Dačić Foto:TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

Slične poruke došle su i od srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji se osvrnuo na odnos prema Bosni i Hercegovini. On je poručio da će Beograd zbog glasanja u SE biti uzdržan prema teritorijalnom integritetu BiH.

“Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli (da poštujemo) teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita, bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano“, istakao je Dačić.

“Srbija je već u problemu zbog Ukrajine”

Upitana da li bi Srbija svoje “pretnje” mogla da sprovede u delo, Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za “Novu” se od dana do dana sve menja i da od uloga koji su na stolu mnogo šta zavisi. Ona kaže da se već uvode puzajuće sankcije prema Srbiji i da se to najbolje oseća u sektoru privrede.

briselski pregovori jelica minić
Jelica Minić / Foto: Medija centar Beograd

“Srbija je već dovoljno u problemu vezano za Ukrajinu. Svaki korak, koji bi pogoršao sliku o Srbiji i efekte odluka kojima se jednoj zemlji koja je u tragičnoj situaciji položaj dodatno otežava, bio bi za Srbiju težak pre svega moralni, ali i politički, a u perspektivi i ekonomski teret koji bi teško nosila u budućnosti”, smatra Minić.

Ona navodi da se kada je reč o teritorijalnom integritetu BiH pozicije Srbije ne mogu tako lako menjati.

“Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. Tu se pozicije Srbije ne mogu tek tako lako menjati, inače nas niko neće shvatati ozbiljno, pa neće shvatiti ni sopstvene obaveze prema nama” zaključuje Minić.

“Ukrajina ne može protivno volji Zapada”

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, kaže za “Novu” da sve zemlje koje su članice Saveta Evrope glasaju pred međunarodnim institucijama u zavisnosti od svojih interesa. On dodaje da smo i do sada znali da države koje ne priznaju Kosovo, poput Španije, i Rumunije, ne rade to zato što podržavaju Srbiju, već iz svojih ličnih interesa.

Nemanja Todorović Štiplija Foto:N1

“One imaju takav stav zbog problema koje imaju na svojim teritorijama, koji su slične kosovskom problemu. Razumem odluku BiH, koja na unutrašnjem planu ne može da donese direktno ‘za’ ili ‘protiv neke odluke. Kada je reč o Ukrajini, ta zemlja je u najvećem problemu, njen interes je bio da se ne meša u to, jer bi možda njeno glasanje protivno volji vodećih zemalja Zapada, koje su joj glavna podrška i vojna i finansijska u agresiji sa kojom se suočava”, zaključuje Štiplija.

Foto: Foto: TANJUG/AP Photo/Virginia Mayo

Samo protivljenje Beograda prema članstvu Kosova u Savetu Evrope donekle iznenađuje, budući da se Srbija sporazumom iz Brisela obavezala da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. To znači da je Beograd prekršio sporazum svega dva meseca od njegovog prihvatanja.

Štiplija kaže da se i prijem Kosova u Savet Evrope pominje već neko vreme i podseća da je i predsednik Vučić govorio da postoji većina za to.

“Iz toga ne vidim razlog za takvu reakciju, pošto smo očekivali tako nešto. Možda nismo očekivali kakvi će biti koraci pojedinih zemalja, ali ne vidim razlog za ovakvu reakciju predsednika”, navodi sagovornik “Nove”.

BONUS VIDEO Šta menja eventualni prijem Kosova u Savet Evrope?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar