Nakon što je obelodanjen izveštaj o zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju u ustanovama socijalne zaštite, oglasilo se resorno ministarstvo na čijem čelu je Darija Kisić Tepavčević. Umesto odgovora na pitanje kako su dozvolili da u Srbiji deca sa smetnjama u razvoju i bez roditeljske brige spavaju u metalnim krevetima i s prljavom posteljinom, da ih zlostavljaju, da borave u prljavim prostorijama i udišu smrad urina, oni su odlučili da napadnu organizacije koje su iznele alarmantne podatke.
Grupa nevladinih organizacija je objavila studiju pod nazivom „Zaboravljena deca Srbije“ u kom se navode grubi i povremeno duboko uznemirujući primeri propusta u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Registrovani su primeri, kako navodi studija, vezivanja dece, strašnog zanemarivanja pa i seksualnog zlostavljanja.
„Iznošеnjе paušalnih tvrdnji o ovako ozbiljnom kršеnju zakona i standarda, bеz toga da su nеvladinе organizacijе dostavilе nadlеžnim organima jasnе dokazе, krajnjе jе nеodgovorno i nеozbiljno”, navodi se u saopštenju ministarstva koje vodi Kisić Tepavčević uz optužbu da su nevladine organizacije imaju za cilj “urušavanje sistеma socijalnе zaštitе i uznеmirеnja javnosti“.
Ubrzo se ponovo oglasio civilni sektor, deo medija i opozicione javnosti, koji su apelovali na ministarku Kisić Tepavčević da obiđe mesta u kojima borave deca bez roditeljskog staranja, umesto što stigmatizuje one koji ukazuju na problem.
Nije Darija jedina
Primer ministarke Kisić, nažalost, nije usmaljen. Brojni su primeri državnih funkcionera koji su, skrivajući sopstvenu odgovornost, otkrili da im ljudskosti manjka.
Kad je otkriveno da su u Petnici zlostavljani učenici koji su dolazili u tu naučnu stanicu, oglasio se šef srpske države, Aleksandar Vučić, koji je optužio medije da sa pomenutom pričom pokušavaju da unište tu instituciju, “kao što su ranije uništavali ‘Krušik’”.
To nije bila jedina situacija u kojoj je predsednik Srbije pokazao kako se ophodi prema osetljivim temama. Slično je bilo u tokom njegove posete Lučanima, kad mu se za pomoć obratio Milovan Milivojević, čiji je sin Milomir 2017. godine stradao u eksploziji u fabrici “Milan Blagojević – Namenska”.
Razgovor koji je vodio s njim je, u najmanju ruku, bio neprimeren. Vučić je najviše zamerio Milivojeviću što je rekao da je Vulin odslužio vojni rok za manje od mesec dana i da mrzi što meša politiku u sopstvenu tragediju.
Na poruku Milivojevića da ne može da proda svoje dete, za razliku od većine, i da je na sličan način stradala 21 osoba stradala, Vučić je odgovorio:
“Da, ovde ljudi ne rade na manekenskoj pisti, nego rade u fabrici baruta i oružja”.
Ni premijerka Srbije, Ana Brnabić nije daleko odmakla u odnosu na svog šefa, te smo tako od nje mogli da čujemo, u jeku afere oko lažiranih brojki od korone, da kad zaraženog udari autobus, to je isto kao i kad umre od kovida. Nebojša Stefanović je svojevremeno, dok je bio ministar policije, izjavio da pripadnici MUP-a nisu intervenisali u Savamali, jer su mogli da nastradaju od isečenih naponskih kablova, dok je njegova kolegnica i bivša sekretarka Biljana Popović Ivković otišla, čini se, najdalje od svih s pitanjem gde je bio Igor Jurić kad mu je ubijena ćerka Tijana.
Gostujući zajedno na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, Jurić se osvrnuo na konstataciju Ivković da je ubica njegove ćerke uhvaćen i pitao je zbog čega Tijana nije pronađena živa. Usledio je njen šokantan odgovor.
„A, gde ste vi bili tada“, izgovorila je na opšte zaprepašćenje Biljana Popović Ivković.
Spasojević: Iskopavaju novo dno
Profesor na Fakultetu političkih nauka, Dušan Spasojević, ističe da su pomenute reakcije vlasti odraz njihove bahatosti.
“Oni sve doživljavaju lično i kao političke napade, pa zato tako i odgovaraju. Kisić Tepavčević je svojom bahatom i neljudskom reakcijom samo iskopala novo dno”, navodi Spasojević.
Prema njegovim rečima, državni funkcioneri su do te mere fukusirani na sebe da ništa drugo ne vide.
“Oni ne primećuju bol oca koji je izgubio dete i osećaju se slobodnim da mu kažu sve što misle da bi trebalo. Reč je o izrazitom egoizmu i određenoj vrsti samoodbrane. Međutim, ta samoodbrana, s vremena na vreme, biva prekomerna. Na, primer, kad bi Biljana Popović Ivković razmislila o tome šta je tad izgovorila, verovatno bi shvatila da je to loše”, zaključuje Spasojević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare