Skupština sutra počinje raspravu o tzv. izbornim zakonima

Poslanici će raspravljati o Predlogu zakona o izboru predsednika Republike, o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o finansiranju političkih aktivnosti i izmeni Zakona o sprečavanju korupcije.Svi ovi zakoni se odnose na poboljšanje izbornih uslova.U Predlogu zakona o izboru predsednika se predlaže privremeno uvećavanje broja članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora.“Prve izbore za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona sprovodi RIK u čiji stalni sastav ulazi još šest članova i njihovih zamernika koje imenuje skupština na predlog predsednika parlamenta”, navedeno je u zakonu.Najznačajnija novina koju donosi Predlog zakona je to što se predviđa da se redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje prema redosledu kojim su proglašene njihove kandidature.To znači da se ukida postojeći institut korišćenja žreba.Predlog zakona o izboru narodnih poslanika donosi značajne novine u pogledu organizacije i rada organa za sprovođenje izbora, posebno u pogledu transparentnosti njihovog rada išireg kruga subjekata iz političkog života koji učestvuju u njihovom radu, pa i imaju dodatna ovlašćenja u pogledu kontrole pravilnosti sprovođenja izbornog postupka.Takođe, predlaže se uvođenje izbornih komisija jedinica lokalne samouprave.U Predlogu zakona o lokalnim izborima definisano je da je smanjen broj potpisa za proglašenje liste nacionalne manjine i to dvostruko, i za njih ne važi cenzus od tri odsto kako bi dobii mandate.Izbornom listom nacionalne manjine smatra se lista za koju je izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.Zakon je to definisao kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe.U Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti je navedeno da maksimalna vrednost donacija na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice najviše 30 prosečnih mesečnih zarada.Stranke će na početku kampanje dobiti 35 odsto od ukupnih sredstava, a ostalo ako pređu cenzus.Izmene Zakona o sprečavanju korupcije donose novine u pogledu funkcionerske kampanje.Ta rešenja obavezuju da je javni funkcioner dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta.Takođe, definisano je da funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka.BONUS VIDEO: Veselinović i Nenadić: Ko menja izborne zakone pred izbore?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=komenjaizbornezakonepredizboregostijankoveselinoviinemanjanenadi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3035555"]