Usred zagrevanja za opšte izbore koji se očekuju u aprilu, vlada je predložila promenu nekoliko važnih izbornih zakona koji se nalaze u skupštinskoj proceduri. Pitanje je zašto se to radi baš sada, šta će te promene značiti u praksi i u kakvu poziciju stavljaju opoziciju i vlast. O tome u emisiji "Među nama" govore predsednik Pokreta za preokret Janko Veselinović i Nemanja Nenadić iz Transparetnosti Srbija.

Upitan zašto se ovo radi u ovom trenutku i koliko su validana objašnjena koje daje Ivica Dačić da je ovo nešto što je proisteklo iz dijaloga i iz obaveza i u dogovoru sa OEBS-om, Nenadić je rekao da je to tačno u jednom delu zato što su ove promene, koje se sada preduzimaju, ograničene samo na ono što su stranke iz opozcije već ispregovarale i dogovorile sa vladom.

„To je s jedne strane i u tom smislu tačno. Ali svakako, nije ni OEBS, ni bilo ko drugi rekao da treba izmene zakona, koji se tiču izbornog procesa, vršiti pred same izbore. Naprotiv, sve njihove preporuke idu u potpuno suprotnom pravcu i očigledno je da ova hitnost nije bila nužna, nije ni na koji način iznuđena već je posledica činjenice da nije bilo volje da se sve promene ovih bitnih zakona otvore nakon prethodnih izbora“, istakao je Nenadić.

Na pitanje šta će te promene značiti u ovom trenutku za opoziciju, dva meseca pred izbore, Janko Veselinović je rekao da bi ove promene mogle mnogo da znače i za građane i za opoziciju.

Naglasivši da su kod nas zakoni vrlo često mrtvo slovo na papiru, on je rekao da su četiri nova zakona, koja imaju oko 200 strana i 1.000 članova, doneta dva i po meseca pred izbore i da oni idu uglavnom na štetu opozicije.

„Najvažnija je činjenica da jedan birač može da potpiše više lista. To je urađeno sa ciljem da SNS može svojim trabant strankama da prikuplja legalno potpise. Druga stvar je da je ukinuta mogućnost žrebanja kandidata na predsedničkim izborima da bi kandidati bili izabrani na bazi lutrije“, rekao je Veselinović, dodajući da je to bilo u postojećem zakonu što je sada ukinuto.

On je naveo i da kandidat za predsednika Republike, po novom zakonu, može biti osoba kojoj je ograničena poslovna sposobnost.

Pogledajte ceo prilog u emisiji „Među nama“: