Eskobar: SAD neće birati lidere na Balkanu

Politika 26. okt. 202118:49
Podeli:
Gabrijel Eskobar Foto: Ambasada SAD u Srbiji

Sjedinjene države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu. Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuje u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume, rekao je Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika sekretara Biroa za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta.

Gabrijel Eskobar i Emanuel Žofre, šef delegacije EU u Srbiji, bili su ključni govornici prvog dana 11. Beogradskog bezbednosnog foruma, koji je otvoren pod parolom „Čovečanstvo na ispitu“ i traje tri dana.

Emanuel Žofre, šef Delegacije EU u Srbiji, poručio je da, uprkos svim negativnim trendovima koje vidimo u Evropi, i dalje veruje da su EU vrednosti najbolji način da se čovečanstvo usmerava ka prosperitetu i štiti ljudska prava unutar, ali i izvan EU.

„Ako zamenimo konfrontaciju sa kooperacijom više postižemo“, naveo je Žiofre, prenosi Danas.

On se osvrnuo na izazove pandemije koronavirusa ističući da ih je EU uspešno prevazišla i vakcinisala više od 75 odsto odraslog stanovništva, te da je sledeći veliki izazov zelena agenda i borba sa posledicama klimatskih promena, kao i da region Zapadnog Balkana mora da se uključi u ovaj proces jer deli iste probleme i istu sudbinu kao i EU.

„Za nas pridruživanje Srbije Evropskoj uniji nema alternativu. Prošlog meseca su EU lideri pokazali nedvosmislenu podršku za evropsku perspektivu naših partnera iz regiona, uključujući i Srbiju, iako izveštaji pokazuju da u Srbiji ima još mnogo toga da se uradi. Bićemo iskreni oko toga – zato što je u tome kredibilitet EU – Srbiju čeka još mnogo posla. Mora da se radi na slobodi medija, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavini prava, slobodama civilnog društva, izbornim reformama i svim drugim pitanjima koja je Evropska komisija pomenula u svom izveštaju“, naveo je Žofre.

On je rekao da je EU podržala Srbiju da otvori dva klastera u procesu prostupanja – klastere 3 i 4, i posebno naglasio važnost reformi iz klastera 4 koje se odnose na zelenu agendu i održivi razvoj.

Žofre je naglasio odnos Beograda i Prištine kao ključan za dalji napredak celog regiona i istakao da dijalog pod okriljem EU jedini može da pomogne u pomirenju.

„Pomirenje je srž rada EU. Kao što uspevamo da pomirimo razlike u okviru Unije, nadam se da ćemo isto to moći da uradimo u Srbiji. Beograd i Priština treba da iskoriste ovu priliku i postignu sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Činjenica da na tome radimo zajedno sa SAD je znak transatlantskog jedinstva o kome su govorili Binken i Borelj pre nekoliko dana“, naveo je Žofre.

Gabrijel Eskobar, izaslanik Stejt departmanta za Zapadni Balkan, rekao je da su zemlje regiona postigne veliki napredak na putu ka EU i da SAD žele da podrže te napre i vide sve zemlje kao članice što pre.

„Razlika u ovoj administraciji jeste da govorimo o hitnosti rešavanja nekih problema na putu regiona ka EU. Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU i to što pre. Nova administracija u SAD želi to da podrži. Nećemo da govorimo o problemima devedesetih godina već o mogućnostima 21. veka za region“, naveo je Eskobar.

On je istakao da je Srbija, kao zemlja regiona koju najbolje poznaje, od 2000. godine postigla veliki ekonomski napredak i ima potencijal da raste te da Bajdenova administracija u tome vidi šansu za ceo region.

„To se već dešava, kovid kriza je to intenzivirala – mi vidimo da su srpski turisti išli u Albaniju na letovanje, da su Albanci dolazili u Srbiju da se vakcinišu“, naveo je Eskobar dodajući da to pokazuje da Incijativa otvoreni Balkan može da se razvija.

On je istakao da je svestan da postoji mnogo izazova za dalji razvoj regiona.

„Jedan od najvećih izazova je to što mnogi političari na ovom prostoru još uvek raspravljaju o problemima iz devedesetih godina koji su odavno trebali da budu rešeni, da je za to bilo političke volje. Nažalost, vidimo trend koncentracije moći u političkim partijama dok sa druge strane, ekonomsku moć mogu da imaju samo oni povezani sa tim političkim partijama“, istakao je Eskobar i naveo kao primer ministra finansija Srbije (Siniša Mali, prim. aut.) „iako dobro vodi ekonomsku politiku“, kako je naveo Eskobar.

Bonus video – SAD novi stari igrač na Kosovu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar