Da li nastaje novi globalni sukob? Iran zapretio Ukrajini, dva rata se sve više prepliću

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha razgovarao je sa iranskim kolegom Abasom Aragčijem nakon što je Teheran osudio napad ukrajinskog drona na iranski trgovački brod. U napadu je, prema iranskim tvrdnjama, poginuo jedan mornar, dok je drugi povređen.

„Naglasio sam neophodnost uzdržavanja od bilo kakvih koraka koji bi doveli do eskalacije, kao i potrebu da se prekine svaka podrška ruskom ratu protiv Ukrajine. Ovaj rat je nezakonit i mora da se završi“, napisao je Sibiha na mreži Iks.

On je poručio da su ukrajinske akcije usmerene isključivo na odbranu zemlje od ruske agresije i da Kijev nije imao nameru da napadne civilne brodove ili civile.

Teheran traži nadoknadu štete

Aragči je potvrdio razgovor i naveo da ga je Sibiha uveravao da je napad bio nenameran i da Ukrajina ne želi dalju eskalaciju.

„Iran takođe ne želi eskalaciju, ali je jasno stavio do znanja da je svaki napad na naše građane ili interese neprihvatljiv. Mora postojati nadoknada za nastalu štetu“, poručio je iranski ministar.

Teheran je prethodno upozorio da napad „ne može ostati bez odgovora“, dok je predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta Ebrahim Azizi izjavio da svaki napad na Iran ima svoju cenu i da bi Ukrajina uskoro mogla da shvati da Teheran takve poteze ne ostavlja bez posledica.

Ukrajina tvrdi da su meta operacije bili ruski ratni brod i plovila korišćena za prevoz vojnog tereta povezanog sa Iranom.

Iran razmatrao raketni udar na ukrajinsku luku

Prema pisanju Njujork tajmsa, Iran je ozbiljno razmatrao raketni udar na jednu od ukrajinskih crnomorskih luka.

Pozivajući se na iranske i zapadne zvaničnike, list navodi da je Teheran razmatrao lansiranje balističke rakete sa manjom bojevom glavom, kako bi poslao simboličnu poruku, ali bez izazivanja velikih razaranja.

Takav napad predstavljao bi dramatičnu eskalaciju i mogao bi da otvori novi front između Irana i Ukrajine. Intenzivna diplomatska aktivnost za sada je sprečila taj scenario.

Ratovi u Ukrajini i Persijskom zalivu neraskidivo povezani

Stručnjakinja za rusko-iranske odnose Nikol Grajevski ocenila je za Radio Slobodna Evropa da se rat u Ukrajini i sukobi u Persijskom zalivu više ne mogu posmatrati odvojeno.

„Između ova dva rata postoji mnogo veza i mislim da je greška posmatrati ih odvojeno, jer su neraskidivo povezani – i preko aktera koji u njima učestvuju i preko tehnologija i resursa koje dele“, rekla je ona.

Iran je Rusiji isporučio dronove „šahed“, koji su masovno korišćeni u napadima na Ukrajinu. Moskva zauzvrat Teheranu pruža satelitske snimke, obaveštajne podatke, obuku, pomoć u elektronskom ratovanju i moguće informacije za izbor ciljeva.

"Rat u Iranu ide naruku Putinu"

Prema analizi objavljenoj u magazinu TIME, rat između SAD i Irana dodatno pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Rast cena nafte omogućio je Moskvi da poveća prihode i ublaži posledice budžetskog deficita, odlaska stranih kompanija i pada investicija.

Autori TIME-a tvrde da Rusija Iranu pomaže municijom, novcem i obaveštajnim podacima, dok Teheran zauzvrat omogućava Moskvi da nastavi rat u Ukrajini zahvaljujući dronovima, tehnologiji i iskustvu u zaobilaženju sankcija.

U tekstu se navodi da Moskva modernizuje iransku vojnu infrastrukturu, isporučuje avione, helikoptere i rakete, dok je Rusija istovremeno pokrenula proizvodnju iranskih dronova na svojoj teritoriji koristeći prenete nacrte i tehnologiju.

Visoke cene nafte pune ruski ratni budžet

Visoke cene nafte, prema autorima analize, dale su Putinu finansijski predah u trenutku kada ruska ekonomija sve više zavisi od ratne proizvodnje i rekordne državne potrošnje.

Iako Rusija i Iran nisu formalni vojni saveznici, njihova saradnja postaje sve dublja. Dve zemlje povezuju razmena oružja, obaveštajnih podataka, tehnologije i zajednički pokušaji zaobilaženja zapadnih sankcija.

Zbog toga napad na iranski brod u Kaspijskom moru nije samo izolovani incident. On pokazuje da se ukrajinski front, Persijski zaliv i Bliski istok sve više pretvaraju u delove iste globalne bezbednosne krize.