Reforma pravosuđa ključna za napredak Srbije ka EU

Srbija ima rok do kraja godine da raspiše referendum i izmeni Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe. Osim predloga da se to uradi, a koji je dostavljen Skupštini Srbije, dalje od toga se nije odmaklo.Kabinet predsednice Vlade Srbije saopštio je danas da je premijerka završila konsultacije sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem i ministarkom pravde Majom Popović o ustavnim amandmanima. Detalje će saopštiti na današnjoj konferenciji za novinare.Kako je pisala Nova.rs amandmani ustavnih promena na kojima se radilo godinama i koje je pripremila Vlada zvanično su zanemareni, struka je nezadovoljna predloženim rešenjima, a pojedini poslanici ne prihvataju da Skupština bude izuzeta iz izbora sudija i tužilaca, iako upravo to od Srbije traži Evropska unija.Naime, kako su brojni stručnjaci upozoravali Vlada  je protivustavno izradila amandmane i ušla u nadležnost Narodne skupštine. To je priznala na kraju i bivša ministarka pravde Nela Kuburović.Tim amandmanima su pokušali da urade sledeće kako bi pokazali kako Skupština nema kontrolu nad pravosuđem. Plan je bio da Skupština kontrolu premestiti u pravosudna tela Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT).

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta i bivši pravni savetnik u Pregovaračkom timu Vlade za pregovore sa EU, ranie je za Nova.rs rekao da suština „izbacivanja“ Skupštine iz izbora sudija i tužilaca nije u tome zato što je Skupština loša, već se to čini da bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe i obezbedila nezavisnost.„U tim telima predstavnici Skupštine će kontrolisati pravosuđe i, što je još gore, smanjiti nivo nezavisnosti pravosuđa koji sada imamo. U DVT ćemo imati četiri od 10 tužilaca, biće manjina u sopstvenom telu, a u VSS pet od 10 sudija. U oba tela će ostala mesta zauzeti ‘istaknuti pravnici’, koje će birati parlament”, kaže Međak.On dodaje da je u VSS sada sedam sudija od 11 sudija, a da bi ustavnim promenama u ime nezavisnosti pravosuđa njih bilo pet od 10.Osim struke ovim rešenjima nisu zadovoljni ni pojedini predstavnici vlasti.Oni žele da zadrže kontrolu direktno u Skupštini.

To je slučaj sa poslanikom SNS i predsednik Odbora za pravosuđe Vladimirom Đukanovićm, koji je na sednici parlamenta otvoreno rekao da je za njega neprihvatljivo da Skupština Srbije ubuduće nema nikakvu vezu sa izborom sudija, te da bi to bilo katastrofa. Tome se protivio i poslanik SPS Toma Fila, kao i samostalni poslanik Vladan Glišić.Predlog za promenu Ustava bez rešenjaInače, u skupštinsku proceduru je po drugi put pre četiri meseca ušao Predlog za promenu Ustava. On međutim ne sadrži rešenja, već se u tom dokumentu navodi samo ono šta bi trebalo promeniti u najvišem pravnom aktu.Njegovim usvajanjem, zapravo bi počela procedura izmene Ustava, nakon čega bi se krenulo u pisanje ustavnih amandmana, što bi trebalo da uradi nadležni skupštinski odbor.Srbija se obavezala da će kompletan proces završiti do kraja 2021, što znači da usvoji promene Ustava u Skupštini, a potom i na referendumu.Akcionim planom za poglavlje 23 Srbija se prvo obavezala da će do kraja 2017. raspisati referendum i izmeniti Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe. Za taj posao bilo je čak budžetirano 560.543 evra ili oko pola miliona evra, koliko se procenjivalo da će nas koštati izmena najvišeg pravnog akta. Od toga međutim nije bilo ništa.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram