Premijer Crne Gore je s pravom "poklopio" Vučića: Nema "regate" za EU, Srbija je stala sa pristupom Uniji zbog režima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u utorak uveče je najavio da ima važan sastanak sa čelnicima EU Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom u Briselu i dodao da će im predložiti da ceo Zapadni Balkan zajedno prime u EU.

"Ulazak Zapadnog Balkana u celini u EU je najbolja ideja. Ako neko izostane, šta ćete raditi sa tim zemljama? I znam da svi pričaju o usklađenosti, ali ovde se radi ne samo o budućnosti regiona već o budućnosti Evrope. Da nas prime sve zajedno, bez izuzetka, svi će se bolje osećati, i Albanci i Bosanci... Čujem samo dobre reakcije na ovu ideju i to ću reći Antoniju Košti i Ursuli fon der Lajen", rekao je Vučić na Forumu Beltalks - Beogradski ekonomski razgovori.

Istu ideju Vučić je imao još 2018. godine, kada je javno zagovarao ovaj predlog, s tezom da bi „paketno proširenje“ sprečilo nove podele i destabilizaciju regiona.

„Najbolje rešenje bi bilo da zemlje Zapadnog Balkana uđu zajedno u Evropsku uniju, u jednom paketu, kako ne bismo stvarali nove razlike i nove probleme u regionu“, rekao je tada Vučić.

Međutim, između 2018. i 2025. godine u Srbiji je stalo mnogo toga, pa ako je ova zamisao tada “pila vodu”, to odavno više nije tako.

Prvo reč, dve o našem približavanju EU.

Hod unazad

Srbija je pristupne pregovore sa Evropskom unijom započela još 2014. godine, ali je ubrzo postalo jasno da je evropski put naše države pod režimom Aleksandra Vučića samo isprazna floskula koju će, po potrebi, koristiti funkcioneri vlasti. Više od jedne decenije institucije Evropske unije upozoravaju na to da nema napretka na putu ka EU bez vladavine prava, rešavanja pitanja korupcije, stanja u pravosuđu, slobode medija...

Pored toga, ali ne manje važno, Srbija godinama unazad odbija da se usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije, pre svega sa uvođenjem sankcija Rusiji. Štaviše, vlast u Srbiji na čelu s Vučićem uporno provocira saradnjom sa Moskvom, pa i odlaskom našeg predstavnika na Samit BRIKS.

Predsednik Aleksandar Vučić ignorisao je i nekoliko upzorenja da ne ide na vojnu paradu u Moskvi, pa je ove godine bio gost ruskog poredsednika Vladimira Putina.

Na posletku, ne treba zaboraviti, a sigurno nisu ni predstavnici Evropske unije, da je predsednik Srbije poslanike Evropskog parlamenta nazvao ološem…

Sad malo o Crnoj Gori i Albaniji.

Čekamo vas tamo…

Dok Srbija doslovno tapka u mraku, Crna Gora i Albanija nikad su bliže vratima Evropske unije. Crna Gora je svoje pristupne pregovore započela u junu 2012. godine. Otvorili su svih 33 pregovaračkih poglavlja, dok je Srbija, poređenja radi, otvorila tek 22. U izveštaju Evropske komisije ocenjeno je da je Crna Gora ostvarila ozbiljan napredak na putu ka članstvu.

„Crna Gora je od svih država-kandidata najspremnija za članstvo u EU“, rekla je šefica evropske diplomatije i potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas, ističući da je proširenje Unije u narednih nekoliko godina realna opcija. Komesarka EU za proširenje Marta Kos poručila je još da se bliži trenutak kada će Brisel započeti pripreme ugovora o pristupanju sa Crnom Gorom.

Zato ne čudi reakcija premijera Crne Gore Milojka Spajića na Vučićevu “ponudu”.

“Saglasan sam da bi čitavom Zapadnom Balkanu EU trebalo da bude finalna odrednica. Međutim, mi ćemo vas tamo čekati već od 2028. godine i navijamo da istinski požurite i ubrzate ostale kandidate iz okruženja“, napisao je Spajić na mreži Iks.

Drugi ozbiljan kandidat iz regiona za članstvo u EU je Albanija. I ona je poput Crne Gore otvorila sva pregovaračka poglavlja. Ideja je da Albanija završi pregovore o pristupanju do 2027. a da punopravni član EU postane do 2030.

E sad malo o vladavini prava.

U pomenute dve zemlje česte su vesti o hapšenju visokih javnih funkcionera zbog korupcije i drugih kršenja zakona. A šta imamo u Srbiji? Vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem ovih dana traži praktično ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal samo zato što vodi istragu o aferi Generlaštab u koju su umešani ministar finansija Siniša Mali i ministar kulture Nikola Selaković. Sumnja se da su obojica vršili pritisak na nadležne institucije da se sa te zgrade skine zaštita, kako bi se neometano mogla prodati i srušiti.

U isto vreme, glavni zadatak policije u Srbiji unazad godinu dana jeste da čuvaju lica sa fantomkama i dosijeima, koji se nalaze u ograđenom prostoru ispred Narodne Skupštine, kao i da batinaju i hapse studente i građane koji traže pravdu za 16 stradalih u Novom Sadu.

Da je vladavina zakona u Srbiji daleko od one koja je potrebna da se bar nađemo na vratima Evropske unije, govori i vest da je u noći između utorka i srede zapaljen automobil tužiteljki Višeg javnog tužilaštva u Subotici koja je saslušavala osumnjičene za napad na subotičkog aktivistu Dražena Lončara.

Zbog svega navedenog, predlog Aleksandar Vučića da ceo Zapadni Balkan uđe zajedno u EU, zaista izgleda i zvuči smešno.

Prevaziđena ideja

Komentarišući predlog predsednika Srbije Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, za Novu kaže da je prevaziđena ideja.

"Bilo je i ljudi iz akademskog sveta koji su se za to zalagali, ali to je prosto prevaziđeno i mislim da na neki način reflektuje svojevrsnu uznemirenost u Srbiji jer Crna Gora i Albanija tako brzo napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji", kaže Minić.

Dodaje da je Srbija vidljivo nazaduje i stagnira.

"Sad kažu da smo i mi spremni, pa ajde ako možemo na talasu prijema Crne Gore i Albanije, da se nakako i Srbija zalači", navodi Minić.

Osvrnuvši se na reakciju premijera Crne Gore Milojka Spajića, sagovornica Nove kaže da je to primereno.

"Crna Gora je išla svojom putanjom i nije se vezivala za sve nevolje koje je Srbija sama sebi stvarala, tako da mislim da je to jedna primerena reakcija državnika zemlje kandidata koja se uspešno kreće ka Evropskoj uniji", zaključuje Minić.