3
"Izbori će biti raspisani u skladu sa zakonom kada to bude odgovaralo državi, a ne bilo čijim partijskim interesima", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u trenutku kad je jasno da izlazak na birališta nije u interesu isključivo njegovog SNS, dok je stanje u državi takvo da je izbore trebalo raspisati još pre nekoliko meseci. Nije kasno ni sad.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već mesecima odbija da raspiše vanredne parlamentarne izbore, koje traže studenti.
U moru izgovora, došli smo i do toga da Vučić kaže da oni trenutno nisu u interesu države.
„Biće raspisani po zakonu, kada bude odgovaralo državi Srbiji. Oni su favoriti, ja to stvarno mislim, zašto bi sa lakoćom glasali posle 15 godina za nekoga? Mnogo je teško nekome ostati veran toliko dugo. Ja ljudima ne mogu da ponudim neku novu emociju, mogu samo rezultate, njihove i naše“, rekao je Vučić u emisiji „Hit vit“ na Pinku.
Zatim je prešao na osporavanje rezultata istraživanja agencije Sprint Insight koje je pokazalo da bi u ovom trenutku čak 54,8 odsto građana glasalo za studentsku listu, a 42,1 odsto za onu koja bi nosila Vučićevo ime.
Bilo kako bilo, istina je da predsednik Srbije po prvi put od dolaska na vlast izbegava raspisivanje vanrednih izbora, iako je država već više od sedam meseci u neproglašenom vanrednom stanju.
Ne samo da najznačajniju instituciju – Skupštinu Srbije okružuju posetioci ‘Ćacilenda’, već je parlament gotovo „blokiran“ iznutra, a kada se sednice i održe, to bude po receptu Ane Brnabić – ekspresno, bez rasprave i na desetine tački dnevnog reda koje su usvajaju rekordno brzo.
Trebalo bi reći nekoliko stvari i o radu pravosuđa. Ono je pod konstantnim pritiskom vlasti. I predsednik države, ali i ostali visoki funkcioneri vladajuće stranke konstantno imaju primedbe na rad pravosudnih organa. Vlastima se nikako nije svidelo to što su studenti i građani koji su hapšeni u prethodnim mesecima bili puštani na slobodu. Kao kontrameru, predsednik sada sprovodi pomilovanje nasilnika iz Novog Sada koji su polomili vilicu studentkinji, a istu meru najavljuje za devojku koja je pokosilla studentkinju automobilom na Novom Beogradu tokom blokade.
O odnosu predsednika države prema ovom vidu nasilja nad studentima i građanima, govori i njegova izjava o ženi koja je nedavno na građane krenula s kosom u rukama. O njoj je govorio kao o divnoj ženi iz Desimirovca.
Treba posebno istaći i činjenicu da u državi o čijim interesima predsednik brine, a po njegovom sopstvenom priznanju, od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu „niko ne želi ništa da potpiše“.
„Za nas to sada nije lako. Tu je i gospođa (Aleksandra) Damnjanović koja uskoro treba da postane ministar i zna sa koliko se problema danas suočavamo gde niko nigde ni zašta ne želi da preuzme odgovornost, niko nigde ništa ne želi da potpiše i to su muke sa kojima se uočovamo. Svejedno moraćemo to da prevaziđemo, uskoro ćemo da otvaramo važne deonice autoputeva i magistralnih saobraćajnica, Srbija mora da se razvija i da ide napred“, rekao je Vučić uoči formiranja Vlade Đura Macuta.
Da je ovog puta govorio istinu, videli smo nedavno, prilikom svečanog otvaranja deonice auto-puta Miloš Veliki koja, prema dostupnim podacima, nije tehnički završena i nema upotrebnu dozvolu.
Vlada Srbije je potom donela Uredbu kojom se suspenduje Pravilnik o bezbednosti tunela, kako bi nesmetano otvorili ovu deonicu.
Predsednik države je poručio da uvek „fali neki papir“, a građanima je kao garancija bezbednosti ponuđena – lična reč direktora javnog preduzeća Putevi Srbije Zorana Drobnjaka.
Na pitanje novinarke da li je ovde politička volja stavljena ispred bezbednosti, Drobnjak odgovara:
“Pravilnik je pravilnik, ali mi imamo taj komandni centar, odakle ljudi kontrolišu saobraćaj koji se odvija u tunelu, na svim koji su 500 metara i kilometar. Bezbedno je kad ljudi sede tu i kontrolišu 24 sata, zato je i pušten probni rad. Ja insistiram da se otvori put zbog građana jer je sezona letovanja i biće mnogo saobraćaja kad krenu svi na more. Biće preko 30.000 vozila tokom dana, to je premnogo, a stalno je neki udes kod Čačka, Požege, Užica. Ja sam inženjer, ne političar, bavim se izgradnjom auto-puteva i bezbednošću, nema veze politika sa ovim. Meni Uredba ništa ne smeta, jer ja kažem da je bezbedno. Stojim iza toga da je bezbedan tunel”, naglasio je Drobnjak.
Kriza koja vlada u državi prenela se i na gotovo sve gradove. Tako je Beograd da bi nastavio normalno funkcionisanje prinuđen da se zaduži za 15 milijardi dinara kod komercijalnih banaka, tvrdi direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović. Osim toga, Novi Sad je bio na privremenom finanisranju jer je vlast odbijala da održi sednice gradskog parlamenta. I mnoge lokalne skupštine širom Srbije suočile su se blokadama.
Na sve to dolazi i nezapamćena kriza univerziteta u Srbiji.
Dakle, može se reći da nam je funkcionisanje gotovo svih institucija u zemlji u blokadi, te bi logičan zaključak bio da se iz ove krize može izaći izborima.
Politički analitilčar Nikola Burazer za Novu kaže da se u demokratskim državama vanredni izbori raspisuju kada postoji problem sa održavanjem parlamentarne većina koja drži vlast ili kada postoji problem sa legitimitetom vlasti.
„U Srbiji su vanredni izbori korišćeni kao instrument vladavine, gde bi ih vlast raspisivala onda kada im to odgovara i kada nije ugrožena većina u parlamentu. Uvek je to bio glavni faktor zašto su izbori raspisivani, a ne to da li se time odgovara na legitimne zahteve opozicije“, kaže Burazer.
Podcrtava da vlast u Srbiji ima veliki problem sa legitimitetom, koji je očigledno narušen poslednjih nekoliko meseci.
PROČITAJTE JOŠ
„Odluka o raspisivanju izbora će zavisiti od kalkulacije vlasti, da li su im tu izbori u interesu. Kada predsednk kaže da će to biti ‘kada bude odgovaralo državi’, mislim da on time izjednačava državu i sebe“, navodi sagovornik Nove.
Podsetio je i na primer iz 2016. godine kada su izbori bili raspisani pod izgovorom da naredna Vlada treba da završi proces evrointegracija.
„Sada, ako govorimo o EXPO 2027. kao određenom bitnom pitanju za državu, važno je da se to ne ugrozi. Važno je da se pošalje poruka da EXPO nije pod zankom pitanja, već da je da je projekat od nacionalnog značaja. Očigledno je da su ovde u pitanju neki drugi interesi“, kaže Burazer.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
