Poznat definitivni zahtev EU o Kosovu i šta gubimo ako ga odbijemo

Nakon poslednje rudne dijaloga u Briselu, koja se završila neuspešno, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanska premijerka Đorđa Meloni prvi put su zvanično od Beograda zatražili de fakto priznanje Kosova. Ako to nije bilo neobično, budući da je reč o zemljama koje su priznale nezavisnost pokrajine, iznenadila je izjava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je isto to izjavila u Prištini.A nakon Prištine doputovala je u Beograd i posle razgovora sa Aleksandrom Vučićem otkrila šta podrazumeva “de fakto” priznanje.„O čemu se radi? Radi se o sprovođenju sporazuma iz Ohrida. On predviđa određene korake, kao što su priznanje dokumenata, institucija, a s druge strane to ide uz osnivanje Asocijacije opština sa srpskom većinom, što treba da realizuje Kosovo. To će utrti put normalizaciji odnosa“, rekla je fon der Lajen.

Ohridski sporazum su srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usmeno prihvatili 19. marta ove godine. Reč je zapravo o aneksu Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije koji je nešto ranije postignut u Briselu.Ovi dokumenti podrazumevaju priznanje dokumenata, nacionalnih simbola, pasoša, diploma, registarskih tablica… Pominje se i Povelja u UN, posebno deo o suverenoj jednakosti svih država, posštovanju nezavisnosti, teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje… Možda i najspornija tačka bila je ona u kojoj se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, što uključuje i članstvo Kosova u UN.

Aleksandar Vučić kasnije je u nekoliko navrata rekao da neće prihvatiti članstvo KiM u tu organizaciju, a juče je izjavio da Srbija ne može da uradi ono što je protivno Ustavu.“Mi znamo šta je to šta je Srbija prihvatila, odgovorno ćemo se ponašati u ispunjavanju svojih obaveza, a očekujemo da neki drugi ispune svoje obaveze kohe je trebalo da ispune pre 11 godina“, rekao je Vučić.Od prihvatanja sporazuma prvo u Briselu, a potom i u Ohridu, prošlo je više od šest meseci, a malo toga je sprovedeno. Do sada su evropski zvaničnici od obe strane tražili njihovu implementaciju, a sada se od Beograda taj zahtev javno prevodi u “de fakto” priznajte Kosovo.

Otkud sad ta retorika?

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, kaže da ta terminologija nije korišćena kada su zaključeni sporazumi 27. februara i 14. marta u Briselu i Ohridu, niti do nedavnog sastanka u Briselu. On za “Novu” kaže da se radi o još jednom pritisku na Beograd, možda i odlučujućem, kao rezultat pokušaja da se izbegnu dogovori koji su već napravljeni.

“Naime, Zapad je stekao utisak da Beograd radi na tome da derogira sve sporazume sa Prištinom ,a posebno ova dva u 2023. Mislim da je Zapad zaokružio svoju poiziciju prema Beogradu. Do sada nije traženo priznanje Kosova. Sada se pojavilo de fakto priznanje. Od onog maksimalnog (de jure priznanje) deli nas jedan milimetar”, smatra Đukić.

Šta možemo da izgubimo?

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za naš list da se u EU gubi strpljenje sa Beogradom i Prištinom, kao i da su veoma oštre formulacije slate na obe adrese.

“S tim što ova konfrontacija sa Srbijom počinje sa opasnom oružanom avanturom u Banjskoj. Može se izvući direktna veza između toga šta se desilo u Banjskoj i komunikaciji. Ta verbalna komunikacija dobija ultimativni karakter i verujem da poseta fon der Lajen samo daje dodatnu snagu nakon poslednjih susreta u Brisielu sa petorkom koja je vrlo ekspilcitno komentarisala razgovore koji su tamo obaveljeni”, zaključuje Minić.Ona dodaje da ono što čini posetu gospođe fon der Lajen dodatnim pritiskom na pregovarače iz Beograda i Prištine jeste direktno ukazivanje na gubitke koji su samo pomenuti u susretima u briselu.“A to su fondovi EU i pored ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, sada je pokrenut novi plan rasta za Zapadni Balkan, za koji je najavljeno šest milijardi evropskih sredstava, čega bi i Srbija i Kosovo mogli biti lišeni u narednom peripdu”, smatra Minić.BONUS VIDEO Ursula fon der Lajen: Sprovođenje Ohridskog sporazuma je de fakto priznanje Kosova