0
Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da bi o iskopavanju litijuma u Srbiji trebalo razmišljati kada taj proces bude uspešan u državama poput Nemačke, koja ima veće rezerve litijuma.
On je za Radio televiziju Vojvodine (RTV) rekao da „niko ne može da ostvaruje profit na račun zdravlja građana Srbije“.
„Kada u Nemačkoj bude mogao da se iskopava litijum i ako to njima ne bude smetalo, onda će biti vreme da o tome razmislimo i mi u Srbiji. Ako se neko nameračio da baš sada iskopava litijum u Srbiji, a poznato je da ga ovde nema najviše, onda se postavlja pitanje da li je to možda zbog toga što je u vlast u Srbiji najsklonija korupciji“, rekao je Ponoš.
Ocenio je da „ni Rio Tinto, niti bilo koja kompanija koja se sada bavi time u Evropi, nije u stanju da iskopava litijum na zdravstveno bezbedan način“.
„To mogu da rade u Južnoj Americi na mestima na kojima nema žive duše, nema ni životinja, i ruda se površinski skida, a u Evropi to ne može. Zaglavili su se u Portugalu“, rekao je Ponoš.
Ponovio je da stav Narodne stranke nije „nikad iskopavanje litijuma“ nego „možda da, ako su sve ekološke i zdravstvene norme zadovoljene“, što sada kako je naveo, očigledno nije slučaj.
„Naš stav je jasan – ne Rio Tintu, ali niko ne bi trebalo da pomisli da se iskopavanju litijuma protivimo kao što su nekad bili protiv izgradnje pruga zbog bojazni da će to uništiti njive. Kako ćemo praviti puteve ako nemamo kamenolome“, upitao je Ponoš.
Povodom presude na doživotnu kaznu zatvora bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću pred sudom u Hagu, Ponoš je rekao da ta presuda nije neočekivana i da je Mladiću „presuđeno kada je optužen“.
„Postavlja se pitanje da li je Haški sud odigrao ulogu pronalaženja i kažnjavanja krivca i da li ima pouku za one koji bi se možda drznuli da počine slične zločine i da doprinese pomirenju. Prve dve stvari su za diskusiju, a za treću je izvesno da nije učinjen doprinos. Postoji za to niz razloga, jer je između ostalog od tih događaja prošlo 25 godina. Zamislite da je suđenje u Nirnbergu završavano 1971. godine“, rekao je potpredsednik Narodne stranke.
Ponoš, koji je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, rekao je da je sreo Mladića u ranoj fazi svoje karijere, kada je po njegovim rečima, bio „dobar i cenjen oficir“.
„On je u prvoj fazi rata vojnički nesumnjivo uradio neke stvari jako kvalitetno, ali nema dileme da su se dogodili zločini, uključujući i onaj u Srebrenici“, rekao je Ponoš.
Komentarišući susret dela opozicije sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, Ponoš je kazao da na tom sastanku „nije čuo ništa novo“ i da opozicija u Srbiji nije neko s kim bi trebalo razgovarati o Kosovu i Metohiji nakon što se sa Vučićem to „dokotrljalo tamo dokle se dokotrljalo“.
„Mi mislimo da je izuzetno važno da se normalizuju odnosi između dve populacije i da je normalno da ljudi iz Prištine dolaze da se leče i studiraju u Beogradu i da pozorišne trupe iz Beograda nastupaju u Prištini i obrnuto, ali to ne znači uzajamno priznanje“, rekao je Ponoš.
