Politikolog Vujo Ilić: Nema dijaloga jer poziv vlasti niko nije shvatio kao iskren, izbora nema jer ih vlast odbija, a predsednik „licitira“ datumima

Politikolog Vujo Ilić ocenio je u emisiji Marker na televiziji Insajder, da vlast u Srbiji primenjuje taktiku iznurivanja kako bi pobedila i ugasila višemesečne proteste. Navodi i da je politička kriza u pat poziciji – nema dijaloga jer poziv vlasti niko nije shvatio kao iskren, a izbora nema jer ih vlast odbija, dok predsednik Srbije „licitira“ mogućim datumima.

“Nisam siguran da je bilo ko ozbiljno shvatio taj poziv na dijalog, ali ne zbog toga što nema potrebe za dijalogom, nego ne verujem da je iko poverovao u njegovu iskrenost i da bi u ovim uslovima taj dijalog mogao da vodi bilo čemu. Izbori su nešto što jedna strana traži, a druga ima mogućnost da ponudi, ali u ovom trenutku odbija”, navodi politikolog Ilić.

Dodaje da to odlaganje nije neki vid čekanja, već aktivna politička borba.

“Mislim da se igra na to da ova druga strana ima što više malih neuspeha, te da je ideja toga da će, s protokom vremena, ta velika podrška koja postoji za studentski pokret i potencijalni izlazak na izbore početi polako da se kruni, pre nego da se razbije odjednom”, ocenio je Ilić.

Ističe da se u Srbiji lako “razbacuje” terminima poput "obojena revolucija" i "građanski rat", kao i da se politička ubistva i državni udari najavljuju skoro svakog dana.

“Tako se zapravo čitav naš politički diskurs konstantno kontaminira. Ne možemo ni da govorimo o dijalogu kada se konstantno iznose takve optužbe. Te optužbe služe zapravo da predsednik sebe predstavi kao nekoga veoma moćnog. On ne može da kaže svojim biračima da ‘šačica studenata’ pravi veliki problem, nego je potrebno da se veruje da iza toga stoji neko veoma moćan, zato se obično ukazuje na neku spoljnu silu ili neke domaće privrednike koji su takođe moćni”, navodi Ilić

Ocenjuje da, ipak, ti narativi “ne piju vodu”, odnosno da nisu široko rasprostranjeni, uprkos tome “što se u provladinim medijima mesecima govori o obojenoj revoluciji.”

“Ključno je da ne mora da svaki deo državnog aparata bude bezuslovno lojalan, ali moraju određeni ljudi na određenim mestima. Tu nije važno da 100 odsto sudija bude lojalno, već su važni samo pojedini. Na isti način možemo da posmatramo i odnos prema SAJ-u i Tužilaštvu”, ističe Ilić.

Objašnjava da je, u ovim okolnostima, vrlo važno da postoje takvi ljudi koji će biti lojalni “čak i u pogledu toga da će možda prekšiti zakon.” Navodi i da je Evropski parlament dosta kritičan prema vlasti u Srbiji, a da je Evropska komisija ta koja zapravo “najviše direktno radi sa vlašću.”

“Ako bi se, u suštini, promenio odnos Evropske komisije prema vlasti u Srbiji, to bi definitivno moglo da promeni čitav balans unutrašnje politike u Srbiji. To smo videli da se dešavalo u zemljama regiona, gde su postojale dugoročne političke krize: u Makedoniji, Crnoj Gori i u Albaniji”, rekao je Ilić.

Ističe da i dalje postoji velika distanca između studentskog pokreta i opozicionih stranaka. On objašnjava da su studenti napravili zaokret od odbijanja izbora do želje da na njima učestvuju, ali da je i dalje nepoznato kako će izgledati njihova lista i koji su im krajnji ciljevi.

“Opozicione partije moraju da imaju više informacija o tome šta su namere studenata da bi mogli da donose bilo kakve odluke. Mislim da je prerano i da će takvi razgovori morati da se vode kada budemo imali više informacija”, zaključuje politikolog Vujo Ilić.

***