55
Noć između 3. i 4. septembra biće, kako to predsednik najavljuje, duga i nemirna za delegaciju Srbije koja će učestvovati na sastanku sa Prištinom i Trampovom administracijom u Vašingtonu. Javnost ne zna koja će agenda tog sastanka biti, a predsednik je sklon mistifikaciji, što dodatno otežava stvari.
Uprkos tome, neminovno je da se pitamo: šta može da se desi pomenute noći i dana koji će doći nakon nje?
U igri su tri scenarija.
Sastanku u Vašingtonu osim premijera Hotija i predsednika Vučića prisustvuju i ekonomski eksperti, koji usaglašavaju tačke iz predložene agende sastanka (koja do sada nije otkrivena).
U agendi su veliki infrastrukturni i generalno saobraćajni projekti: avio-linija Priština-Beograd, auto-put Niš-Priština, pruga na ovoj relaciji, potencijalno rešavanje pitanja rudnika Trepča i elektrane Gazivoda (što bi mogle biti tačke koje je predsednik u jutrošnjem obraćanju označio kao kamen spoticanja).
Nakon debatovanja, pod pritiskom domaćina, dve strane potpisuju neku vrsttu pisma o namerama, ukupna vrednost svih projekata prevazilazi pola milijarde evra. Svi zadovoljni, niko istinski srećan. Tramp se ne pojavljuje na sastanku (eventualno ispaljuje nekoliko tvitova).
Zašto (ni)je realno:
Trampova administracija, a pre svega sam predsednik SAD, biznis vidi kao alhemijski element koji rešava sve sukobe, i kod kuće i u inostranstvu. Problem rasizma, u kom se Amerika davi poslednjih meseci, takođe je zamislio da reši otvaranjem novih radnih mesta i ekonomskim bumom. Ipak, s druge strane, malo je verovatno da bi ovolika pompa pratila prosto sklapanje ekonomskih sporazuma.
Agendi sastanka, pored ekonomskih, domaćini dodaju političke tačke. Jedna od njih je obavezivanje Srbije da u narednom periodu (oročeno) dozvoli Kosovu stolicu u UN i obaveže se da će normalizovati odnose i prestati sa kampanjom povlačenja priznanja i blokiranja Prištine u međunarodnim telima.
Srpska delegacija odbija takav sporazum i napušta sastanak. Američki mediji susret nazivaju „još jednom spoljnopolitičkom katastrofom Trampove administracije“.
Zašto (ni)je realno:
Iako zvanično sastanak organizuje predsednikov savetnik za bezbednost Robert O’ Brajan, njegov „inspirator“ je specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel. Grenel nije suptilan diplomata. Štaviše, mediji njegov pristup zovu „buldožer diplomatijom“. Nije isključeno da bi nekim „all in“ pokeraškim pristupom pokušao da reši situaciju koja je odavno zakočena. S druge strane, dara bi mogla biti mnogo veća nego mera, s obzirom da se novembar i američki izbori u njemu neumitno primiču. Trampu poraz nikako ne treba.
Svi ekonomski projekti između dve strane (uz podršku SAD) ostaju na stolu, ali se uslovljavaju rešenjem otvorenih političkih pitanja. Konačno, javnosti se predstavlja nacrt pravnoobavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine.
U njemu se ne navode rokovi i mehanizmi putem kojih će doći do normalizacije odnosa, ali se crta „magistrala“ budućih odnosa, bez statusnog određivanja. Dokument je pun diplomatski osetljivog jezika i formulacija koje su dovoljno labave da ne obavezuju i dovoljno čvrste da ne predstavljaju prosto maglu.
Obe strane prihvataju da potpišu dokument: albanska saopštava da je Srbija priznala Kosovo; srpska saopštava da je izdržala pristiske i odbila da prizna Kosovo. Domaćini sastanka saopštavaju da je u pitanju velika diplomatska pobeda ostvarena uz odlučan liderski pristup predsednika Trampa, i između redova likuju nad nesposobnošću EU da postigne ovakav rezultat.
Zašto (ni)je realno:
Svim stranama na sastanku treba laka pobeda: Hotiju da konačno dobije legitmitet koji mu očajnički nedostaje; Vučiću kako bi olabavio međunarodni pritisak vezan za centralno pitanje u okviru kog i EU i SAD i region posmatraju i njega i Srbiju; Trampu zbog pomenutih izbora. Potencijalna prepreka: Hoti je od opozicionih stranaka tražio da pošalju svoje predstavnike na sastanak (Samoopredeljenje i DPK su to za sada odbili). Oni mu neće dozvoliti da sam interpetira ovaj događaj.
Bonus: Sastanak se otkazuje
I dalje nije isključeno da bi neka pd sve strane mogla da otkaže odlazak na sastanak kako bi izbegla potencijalno neprijatan scenario. Za tako nešto bio bi im potreban izuzetno dobar izgovor, jer čišćenje rasporeda predsednika Trampa nije lako postići, a prokockati otvoreni termin moglo bi se smatrati nepoštovanjem,..
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
