0
Televizije Pink i Hepi otpisale su Srpskoj radikalnoj stranci dug od ukupno oko 100 miliona dinara. Dugovi koje stranke ostavljaju iza sebe u kampanjama nisu retkost, a istraživanje CINS-a pokazuje da uspostavljeni sistem finansiranja ne sprečava moguće zloupotrebe.
Godinu i po dana nakon što se vratio iz Haga, lider radikala Vojislav Šešelj poveo je ovu stranku na još jedne parlamentarne izbore. Bila je 2016. godina i Šešelj je pretendovao na mesto premijera. Izborni spot koji se emitovao na Pinku i Hepiju je poručivao – Glasajte za Šešelja, vratimo Srbiju u sigurne ruke.
Ukupan ceh za reklamiranje na ove dve televizije bio je veći od 62 miliona dinara. Srpska radikalna stranka gotovo ništa od ovog nije platila, piše CINS.
I ne samo to, ni oglašavanje na Pinku za predsedničke 2017. i beogradske izbore 2018. godine nisu platili, pa je ceo dug porastao na skoro 100 miliona.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva da ovaj dug nikada nije plaćen, već su ga Pink i Hepi otpisali čime su praktično donirali novac radikalima. Nakon toga Agencija za sprečavanje korupcije je protiv televizija pokrenula postupak.
Na ovaj način, radikali su u poslednjih osam godina, tokom parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbornih kampanja „potrošili“ više od 173 miliona više od onoga što su imali.
Vojislav Šešelj kaže za CINS da ako novca bude na računu, oni plate dug.
„Pošto nismo imali od čega da platimo, nek čekaju da im bog plati.“
Istraživanje CINS-a pokazuje kako postojeći sistem finansiranja političkih aktivnosti dovodi do netransparentnosti, skrivenih donacija i favorizovanja stranaka. Izmene koje predlaže vlast mogu da stanje još više pogoršaju i naprave milionsku štetu po budžet.
0
37
0
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da predložene izmene ne uključuju neke od bitnijih problema iz oblasti finansiranja stranaka.
„Ove izmene zakona s jedne strane ne rešavaju problem finansijske nejednakosti učesnika u izbornoj kampanji, a s druge strane otvaraju širom prostor za nastanak štete za budžet“.
Svi učesnici izbora dobijaju novac iz budžeta za finansiranje svojih kampanja. Prvo polože jemstvo odnosno garanciju, a zatim jedan deo – 40% – dobijaju nakon što Republička izborna komisija proglasi njihovu listu. Ukoliko pređu cenzus, dobijaju ostatak novca u skladu sa brojem osvojenih mandata. Ako ne osvoje ni 1% glasova (manjinske liste 0,2%), onda i onih 40% što su dobili moraju da vrate.
Zbog toga je većina učesnika izbora prinuđena da se „kocka“ svaki put jer ne znaju koliko će novca na kraju dobiti, kaže pravnik Vladimir Tupanjac.
„To je zapravo kod nas problem, što je to jedna lutrija“.
Ako je sudeći po dugovima koje ostavljaju iza sebe, neke stranke to prevazilaze trošenjem više od onoga što imaju jer posledice takvog ponašanja skoro da i ne postoje.
Dugovi za oglašavanje na televizijama recimo nisu retkost.
Na primer, koalicija okupljena oko Borisa Tadića je 2022. godine ostala dužna Pinku skoro devet miliona, a Hepiju oko četiri i po miliona dinara. Neizmirene račune imala je i prema Nina medija klipingu, koji su potraživali oko 100 hiljada dinara.
Iz Socijaldemokratske stranke kažu za CINS da još uvek postoje određeni dugovi i da će biti izmireni „čim to bude moguće“.
Vojislav Šešelj sa druge strane kaže da svi zajedno dele rizik da stranka možda neće preći cenzus.
„Mi i oni (televizije) kad smo sklapali ugovor računali smo da sigurno prolazimo cenzus. Međutim kad nismo prošli cenzus – kako da platimo? To je nemoguće“.
Poseban problem je što trošak za finansiranje kampanje može da se plati samo sa posebnog računa koji se otvara u tu svrhu, ali on ne sme da se koristi posle izbora. Rešenje u takvim situacijama je da onaj ko učesniku izbora pruža uslugu pokuša da prinudno naplati ovaj dug pa se novac onda skida sa računa za redovan rad. Ako ga ima.
Ceo tekst pročitajte na sajtu CINS-a.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare