3
Izbori u Nemačkoj su završeni, a za formiranje nove vlasti u Berlinu u igri je nekoliko opcija. Ipak, čini se da je izvesno da će u novu vladu ući Zeleni, predvođeni Analenom Berbok, te da bi upravo oni mogli da usmere spoljnu politiku novih nemačkih vlasti. Sagovornici portala Nova.rs podeljeni su u mišljenima kako će se formiranje vlasti u Berlinu i ulazak Zelenih u nju odraziti na Srbiju - dok jedni smatraju da u tom slučaju dolazi kraj periodu tolerancije i trpeljivosti prema Beogradu, drugi misle da u svakom slučaju možemo očekivati samo kozmetičke i retoričke promene.
Angela Merkel odlazi u političku penziju, a ko će je naslediti i dalje je pod velikim znakom pitanja. Ne zna se da li će vlast krojiti njen CDU (demohrišćani) ili SPD (socijaldemokrate) ni da li će deo vladajuće koalicije biti FDP (liberali). Ipak, u svim kombinacijama tamošnji analitičari vide Zelene, koji su navodno veoma zainteresovani da preuzmu resor spoljne politike.
Upravo njihov ulazak u vladu bi prema nekim ocenama mogao da dovede do promene kursa prema zvaničnom Beogradu, koji je u gotovo svim izveštajima Evropske unije i Evropskog parlamenta trpeo kritike.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da će dođi do promene odnosa Nemačke prema Srbiji ukoliko u vlast uđu Zeleni, koji ne žele da odstupe od svojih priroriteta – pravne države, poštovanja ljudskih prava i jačanja nezavisnih institucija.
“Koalicija SPD i Zelenih, a čini mi se i bilo koja koalicija koja će biti formirana, napraviće zaokret u odnosu na sadašnju politiku Angele Merkel, koja je vođena stabilokratijom bila spremna da gleda kroz prste rastu raznih evropskih autoritaraca i u unutar EU (u Poljskoj i Mađarskoj), ali i na Zapadnom Balkanu. Setimo se perioda kada je u Makedoniji na vlasti bio Gruevski i setimo se čitavog perioda vladavine predsednika Vučića. Čini mi se da periodu te tolerancije i trpeljivosti dolazi kraj. Ne tako brzo, jer treba sačekati da se kosnoliduje ta vlada u Berlinu, da se uspostave mnogo bliži kontakti sa Francuskom i da se na taj način redefiniše jedna nova spoljna politika. To onda znači da će razni vlastodršci – od Varšave, Budimpešte do Beograde morati ozbiljno da se zabrinu za svoju sudbinu”, zaključuje Jakšić.
On smatra da će se pojčačati konkretni pritisci na Srbiju, te da su na raspolaganju razni instrumenti – od blokiranja otvaranja novih klastera do ograničenja pristupa fondovima EU.
Upitan šta očekuje ukoliko vlast formiraju demohrišćani i zeleni, Jakšić kaže da veruje da će i u tom slučaju doći do promena u odnosu prema Beogradu.
“Socijaldemokrate su bile na neki način tolerenatnije prema spoljnoj poltiici Anegele Merekel, a zeleni oko toga imaju oštru i precizno definisanu agendu. Demohrišaćni bi u bilo kakvoj kombinaciji sa Zelenima morali da čine ustupke upravo na tom pravcu od koga Zeleni ne žele da odstupe. Korekcija politike prema Zapadnom Balkanu bi usledila i u slučaju jedne takve koalicije”, navodi Šćekić.
Sa druge strane, dramatične promene prema Beogradu ne očekuje Srđan Cvijić, viši analitičar za javne politike na Institutu za evropske politike. On kaže da koja god vlada u Berlinu bude bila formirana, ona će morati da sarađuje sa onima koji su ovde na vlasti, jer je Balkan od strateškog značaja za Nemačku.
“Promenu možemo da očekujemo ukoliko bude formirana ‘semafor koalicija’ (SPD, Zeleni i liberali), u kojoj neće učestvovati demohrišćani. U tom slučaju retorika vlade u Berlinu mogla bi da se promeni i mogli bi češće da čujemo ono što se sad ne čuje tako često – kritke urušavanja ljudskih prava u Srbiji, zarobljavanja države… Ako imate socijaldemokrate koji vode vladu, zelene koji vode ministarstvo spoljnih poslova, u tom scenariju treba očekivati promene”, smatra Cvijić.
On kaže da je jako bitno ko će biti kancelar i da su se u poslednjih nekoliko godina spoljnopolitička pitanja od strateškog značaja centralizovala, te da je kancelarija kancelarke preuzela nadležnosti da se bavi direktno Balkanom.
“U situaciji ako budemo imali premijera koji nije iz demohrišaćana, možemo očekivati promenu u nekim scenarijama. Postoje uvek crvene linije za Berlin kad je reč o Balkanu i Srbiji konkretno, gde politika može drastično da se promeni – ako bi Beograd potpuno urušio demokratiju u zemlju i pretvorio se u neki sistem koji bi više ličio na Lukašenkovu Belorusiju nego Orbanovu Mađarsku, u toj situaciji možemo očekivati drastičniju promenu politike i ozbiljnije narušavanje stabilnosti u regionu”, objašnjava Cvijić.
Da bi ulazak zelenih u vladajuću koaliciju sa socijaldemokratama doveo samo do kozmetičkih i retoričkih promena prema Srbiji, smatra i Vuk Vuksanović, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
“Verujem da bi oni bili kritičniji prema bilo kakvom trendu koji se odnosi na vladavinu prava i demokratiju. Međutim, mislim da bi to samo bila kozmetička i retorička promena. Ono što jeste glavna poenta evropskog uticaja ovde to je politika proširenja – to se ne može desiti, što zbog problema unutar same Unije, što zbog problema unutar regiona. I onda će i oni po nekom automatizmu nastaviti isto da rade”, zaključuje Vuksanović i dodaje da će Nemačka bez obzira na to ko je vlasti bilo u Beogradu bilo u Berlinu, zbog svog ogromnog uticaja dobijati VIP tretman u Beogradu.
Prema objavljenim preliminarnim zvaničnim rezultatima, Socijaldemokratska partija osvojila je 25,7 odsto glasova, neznatno ispred konzervativne unije CDU-CSU sa 24,1 odsto. Na izborima su treći Zeleni sa 14,8 odsto glasova i liberali FDP, sa 11,5 odsto glasova.
BONUS VIDEO Susret Vučića i Merkelove u Palati Srbija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
