Sud za zločine OVK u Hagu odbio je preliminarne prigovore odbrane na nadležnost suda i formu optužnice protiv bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija i trojice saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998. do 1999.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su bivši članovi glavnog štaba OVK Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Njihovi branioci uložili su 11 preliminarnih prigovora na nadležnost suda, formu optužnice i oblike krivične odgovornosti koje ona sadrži, tražeći da optužbe budu povučene.
Branioci su, između ostalog, tvrdili da sud u Hagu, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, može suditi optuženima samo po krivičnom zakoniku SR Jugoslavije, nasleđenom od bivše SFRJ, koji je bio na snazi u vreme rata na Kosovu, 1998-99. Taj zakonik nije predviđao udruženi zločinački poduhvat, komandnu odgovornost, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin, ni nasilni nestanak kao zločin protiv čovečnosti, koji se optuženima stavljaju na teret.
Odbacujući taj prigovor kao neosnovan, sudija za prethodni postupak Nikola Giju naglasio je da je zakonom o osnivanju suda, usvojenim 2015. u Skupštini Kosova, određena primena međunarodnog običajnog prava, koje predviđa sve navedena krivična dela i oblike odgovornosti.
Sudija je usvojio i argument tužilaštva da je ta krivična dela i oblike odgovornosti, 1998-99, indirektno priznavao i domaći krivični zakonik.
Sličnim argumentima, sudija Giju odbacio je i prigovor odbrane da sud nema nadležnost da optuženima sudi po principu komandne odgovornosti.
Na osnovu toga, sudija Giju je kao nerelevantno odbio pozivanje Veseljijeve odbrane na presudu Ustavnog suda Srbije, donetu prošle godine, po kojoj se oficiru MUP Srbije ne može suditi za krivična dela koja 1999. nisu bila navedena u domaćem zakoniku.
„Sud nije obavezan da postupa po presedanima iz drugih pravosudnih sistema, te interpretacija Ustavnog suda Srbije nije obavezujuća“, naglasio je sudija.
Giju je, međutim, delimično usvojio prigovor odbrane drugooptuženog Veseljija i naložio tužiocima da iz optužnice uklone paragraf, kojim se optuženima na teret stavlja komandna odgovornost za krivična dela s posebnom namerom (special intent crimes).
Prigovor odbrane da je sud nadležan samo za zločine izričito navedene u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, sudija Giju je takođe odbacio.
U sudijinoj odluci piše da je zakon kojim je sud osnovan predviđa suđenja za zločine „u vezi sa“ navodima iz Martijevog izveštaja, što znači da postoji nadležnost i za zlodela koja Marti nije izričito spomenuo.
Sudija Giju odbio je, uz slično obrazloženje, i prigovore odbrane na vremensku i teritorijalnu nadležnost suda za zločine OVK.
Odbrane Tačija i Veseljija su u prigovorima iznele sasvim suprotna tumačenja teritorijalne nadležnosti suda izvedene iz Martijevog izveštaja.
Veseljijev branilac Ben Emerson tražio je, naime, da sud odbaci optužbe za zločine u Albaniji, zato što u toj zemlji nije bilo ratnog sukoba, kao i za zlodela počinjena posle 10. juna 1999, kada je, po njemu, rat bio završen.
Nasuprot tome, Tačijev, sada bivši, advokat Dejvid Huper protumačio je da, na osnovu Martijevog izveštaja, sud ima nadležnost samo za zlodela u Albaniji, a ne i na Kosovu.
Sudija Giju odbacio je i prigovore odbrane na formu optužnice, odnosno tvrdnje da optužbe nisu u propisanoj meri konkretne i precizirane.
Naložio je, međutim, tužiocima da iz nekoliko paragrafa u optužnici izbrišu nedovoljno precizne formulacije, poput „uključujući“.
Odbrane optuženih imaju pravo da na dve današnje odluke sudija Gijua, duge oko 200 stranica, ulože žalbu apelacionom veću suda.
Odluke o preostalim preliminarnim prigovorima, sudija Giju će, kako je najavio, doneti krajem avgusta.
Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u deset tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK – Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portparol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade, od kojih su u optužnici imenovani Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar