Njujork Tajms o tenzijama na Kosovu: Putinov saveznik Vučić protiv Kurtija

Do nasilja je došlo nakon što je rukovodstvo kosovskih Albanaca poslalo teško naoružane snage bezbednosti da preuzmu kontrolu nad gradskim opštinskim, što je poslednji preokret u sukobu koji vuče korene iz devedesetih godina prošlog veka.Kosovo, gde većinu stanovništva čine etnički Albanci, proglasilo je nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju nakon NATO bombardovanja koje je proteralo srpske snage.Od tada su se dve strane često sukobljavale oko postupanja Kosova prema srpskom stanovništvu, navodi NYT.

Okršaji koje gledamo poslednjih dana počeli su kada je kosovska vlada rasporedila svoje bezbednosne snage u nekoliko gradova da instalira gradonačelnike etničkih Albanaca koji su pobedili na lokalnim izborima prošlog meseca. Lokalni Srbi su uglavnom bojkotovali te izbore.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je nedavne sukobe „neprihvatljivim“ i rekao da je 700 rezervnih vojnika raspoređeno da pomognu tamošnjoj mirovnoj misiji, koja je uključivala 3.800 vojnika pre sukoba. Kao odgovor na nasilje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u saopštenju koje je objavio njegov kabinet rekao da je stavio vojsku u najviši nivo borbene gotovosti.Kako je počelo nasilje?Nedavni sukobi bili su usredsređeni na četiri severne opštine koje se graniče sa Srbijom u kojima živi veći deo srpskog stanovništva na Kosovu.

Oni koji smatraju srpsku prestonicu Beograd svojom pravom prestonicom, organizovali su proteste da bi se oduprli integraciji sa Kosovom.Bojkot lokalnih izbora prošlog meseca predvodila je Srpska lista na Kosovu. U saopštenju objavljenom na Fejsbuku nekoliko dana pre izbora, od strane liste izbori proces je označen kao „nedemokratski“, a Srbi su pozvani da ostanu kod kuće na dan glasanja.„Srbi treba sa prezirom da posmatraju sve one koji izlaze da učestvuju u ovom nelegalnom i nelegitimnom procesu koji je protiv interesa srpskog naroda“, navodi se u objavi.Kako bi osigurala da etnički Albanci koji su pobedili na nedavnim izborima za gradonačelnika mogu da zauzmu svoje funkcije, centralna vlada Kosova je prošle nedelje poslala oružane snage bezbednosti u to područje, što je potez koji su neuobičajeno oštro osudile Sjedinjene Države, glavni međunarodni podržavalac Kosova. Državni sekretar Entoni Blinken optužio je rukovodstvo kosovskih Albanaca za „eskalaciju tenzija na severu i povećanje nestabilnosti“.

Srpski demonstranti su se tokom vikenda okupili ispred opštinskih zgrada u velikom broju gradova sa srpskom većinom, suočavajući se sa kosovskim bezbednosnim snagama i trupama iz mirovne misije pod nazivom KFOR koju predvodi NATO.U sukobima je povređeno ukupno 30 pripadnika mirovnih snaga NATO-a, uključujući 19 Italijana i 11 Mađara. Više od 50 Srba zbrinuto je zbog povreda, rekao je Vučić.Komandant misije NATO-a general-major Anđelo Ristuć, u saopštenju je pozvao obe strane da „preuzmu punu odgovornost za ono što se dogodilo i spreče bilo kakvu dalju eskalaciju“.Reakcije dve straneSa druge strane, srpski predsednik Aleksandar Vučić je okrivio kosovskog premijera Aljbina Kurtija za podsticanje neprijateljstava.

On je takođe kritikovao mirovnu misiju NATO-a, rekavši da ona nije uspela da zaštiti srpsko stanovništvo i da je omogućila „nezakonito i nasilno preuzimanje“ opština sa većinskim srpskim stanovništvom od strane kosovske vlade.Aljbin Kurti aplaudirao je snagama NATO-a, rekavši da su pokušavale da obuzdaju „nasilni ekstremizam“ na ulicama.„U demokratiji nema mesta za fašističko nasilje. Građani svih nacionalnosti imaju pravo na punu i neopterećenu službu svojih izabranih zvaničnika“, rekao je on.Šta se krije iza sukoba?Najnovija eskalacija deo je spora oko statusa Kosova, koje je proglasilo nezavisnost pre 15 godina, skoro deceniju nakon 78-dnevnog bombardovanja 1999. godine.

Dok su Sjedinjene Države i mnoge evropske zemlje priznale nezavisno Kosovo, Srbija — kao i njeni ključni saveznici, Rusija i Kina — i dalje odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova. Podela je nazvala kršenjem rezolucije UN 1244 koja datira iz 1999. godine i kraja rata na Kosovu.Predsednik Vučić i drugi srpski lideri tvrde da je Kosovo „srce“ njihove zemlje, delom zato što se na njemu nalaze mnoge pravoslavne tekovine. Vučić je, stoga, odbacio priznanje Kosova i obećao da će „zaštititi“ etničke Srbe.Kakva je regionalna pozadina tenzija?Tenzije između dve etničke zajednice redovno su se rasplamsavale tokom protekle decenije, što je region učinilo središtem nepredvidivog nasilja.Sukobi su izbili i prošlog jula kao odgovor na novi zakon koji bi etničkim Srbima koji žive na Kosovu zahtevao da pređu sa srpskih registarskih tablica na kosovske.Nedavna eskalacija neprijateljstava dolazi pošto je ruska invazija na Ukrajinu okupirala pažnju važnih saveznika Kosova, Sjedinjenih Država i Evropske unije.Srbija, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, vekovima je blizak partner Moskvi. Iako je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Srbija je odbila da se pridruži sankcijama koje su Moskvi uvele zapadne zemlje.„Srbi se bore za svoja prava na severu Kosova“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom posete Keniji.BONUS VIDEO Zvečan - Razvučena srpska zastava od 300m 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=razvijenasrpskazastavanakosovuds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6174598"]