Nema blama, ni ideje, pa mu nije problem da kopira: Ulazimo u najapsurdniju fazu Vučićeve vlasti

Studenti okupljeni u "Ćacilendu" u Pionirskom parku najavljuju masovan štrajk glađu ukoliko svi fakulteti u Srbiji ne nastave sa radom do 1. juna.

Student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miloš Pavlović, izjavio je da studenti koji žele da nastave sa učenjem ostaju okupljeni u Pionirskom parku i da će 1. juna započeti štrajk glađu ukoliko do tada svi fakulteti u Srbiji ne počnu sa nastavom.

„Gladovaćemo dok nas ne prime ozbiljno“, rekao je Pavlović na konferenciji za novinare u kampu studenata koji "zahtevaju nastavak obrazovanja", a pozvaće i druge kolege koje imaju "veliku želju da nastave sa učenjem da im se pridruže".

Ipak, ovaj događaj se lako može protumačiti kao jedan u nizu odgovora vlasti na aktuelne studentsko-građanske proteste, jer je samo do pre nekoliko dana bila najavljivana blokada Apelacionog suda u Novom Sadu, zbog, kako je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, pritvorenih “junaka”, koji su bejzbol palicom slomili vilicu studentkinji ove zime.

Ta blokada je bila zaustavljena u ponedeljak, a predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević je rekao da je to učinio na molbu predsednika, koji je ovakvu ideju prvi podržao. Potom je Vučić, u svom maniru rekao da su ga emocije obuzele, jer je on ipak samo čovek.

Međutim, ovo je samo jedna u nizu “copy-paste” akcija vlasti. Naime, na pešačenje studenata kroz svako mesto do destinacije protesta, što je sada već zadobilo ime tradicije, videli smo i  reakciju vlasti. Pred skup Pokreta za narod i državu, 12. aprila, pristalice SNS-a su šetale sa Kosova do Beograda, kako bi prisustvovali ovom događaju. Doduše, ono što je taj događaj učinilo posebnim je činjenica da te pristalice nisu stvarno šetale, već su periodično ulazile u autobus, a na "nogama su bili" samo ispred kamera.

Na tom skupu, bili smo svedoci još jednog apsurda, gde je Vučić javno izneo svojih pet zahteva i naveo da traži od nadležnih organa da „pokrenu odgovarajuće postupke i preduzmu sve druge zakonom propisane mere", zbog događaja u prethodnih pet meseci.

Kratka istorija apsurda

Međutim, Srbija kroz istoriju pamti “kontra-akcije”. Počevši od kontramitinga, 24. decembra 1996, kada se stotine hiljada ljudi našlo u centru Beograda gde je Socijalistička partija Srbije Slobodana Miloševića organizovala skup podrške tadašnjem predsedniku države i to samo nekoliko desetina metara dalje od mesta gde su već mesec dana protestovali građani koji tog istog Miloševića optužuju za izbornu krađu.

Tokom ove vlasti, bili smo svedoci većeg broja ovakvih akcija. Prve naznake ovakve taktike protiv političkih protivnika su se mogle videti “kontra-štrajkom” glađu od strane, tadašnjeg narodnog poslanika Aleksandra Martinovića. Naime, on je tada štrajkovao glađu “protiv” tadašnjeg predsednika Dveri, Boška Obradovića, zbog “napada” na poslanika Marijana Rističevića.

Kontra-akcije su se kroz vreme polako oblikovale u trend, a prvi signali da su ovakvi potezi postali favoriti među naprednjacima se moglo videti tokom 2023. godine. Naime, tada smo bili svedoci Vučićeve verzije kontramitinga, 26. maja 2023. godine, kao odgovor na tadašnji široko podržani protest Srbije protiv nasilja. Tokom te godine je i Aleksandar Vulin tražio od stranačkih kolega da počnu protest protiv opozicije, ali se to nije desilo.

Nakon izbora 2023. godine, zbog neadekvatnih izbornih uslova i nereagovanja Republičke i gradske izborne komisije na izbornu krađu, narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić je stupila u štrajk glađu. Kao odgovor na njen čin, koji je trajao 12 dana, ubrzo smo videli i člana Srpske napredne stranke, Uglješu Grgura, koji je počeo sa svojim štrajkom glađu. Taj štrajk glađu je bio protiv štrajka glađu Marinike Tepić!?

Tokom ove godine smo dostigli nedvosmislenu kulminaciju kontra-akcija vlasti, nastankom “studenata koji žele da uče”, poznatijeg kao “Ćacilenda”, među kojima su mnogi stariji ljudi, ali i kontra-blokadu, ovog puta Pionirskog parka, a potom i Trga Nikole Pašića, odmah ispred Narodne Skupštine.

Gebelsova strategija “iskrivljenog ogledala”

Međutim, ovakvi potezi ne dolaze sasvim slučajno. Stručnjak za medije i komunikacije, Igor Avžner, za Novu objašnjava da nisu u pitanju apsurdi, već “komunikaciona strategija preuzimanja istih stvari”.

“To je još i Gebels radio za vreme Drugog svetskog rata, kada su Britanci koristi ono V kao znak pobede, a onda su Nemci počeli da koriste isti taj znak kao sopstveni znak. To ništa nije novo. Druga stvar je da sve to što postojeći režim radi i sa tim Ćacijima, koji žele da uče i sa šetnjama, to su zapravo sve akcije studenata i građane, koje su u iskrivljenom ogledalu. Niti su njihovi šetali sa Kosova, već su voženi sa tačke do tačke, a nezavisnim medijima je bilo zabranjeno da ih prate i da ih snimaju, isto će verovatno biti sa ovim štrajkom glađu. Reč je o potpuno iskriveljnom ogledalu i potpuno neinventivno, bezidejno i sa svim što sam već nabrojao i neuspešno”, objašnjava Avžner.

Ipak, satiričar i novinar Njuzneta, Marko Dražić veruje da je zapravo cilj ovih akcija da se ljudi “zatrpaju vestima”, pa samim time da stave studentske akcije u drugi plan.

Međutim, prema Dražiću, problem za vlast leži u savremenim mogućnostima komunikacije, odnosno da je danas “vrlo lako uporediti originalnu akciju i njenu jadnu kopiju”.

“Vlast pokušava da prisvoji svaku akciju studenata i aktivista, ali kao što su rimejk ili nastavak filma po pravilu slabiji od originala, i njihove akcije su tragikomične blede kopije. Kad bolje razmislim, sve akcije su pokušali da iskopiraju, osim vožnje biciklima do Strazbura. Verovatno nisu uspeli da pronađu dovoljan broj biciklista, kao ni adekvatan grad u inostranstvu u koji bi trebalo da voze”, objašnjava Dražić.

Ipak, kao svaki politički činilac, cilj je prikupiti što veći broj glasova.

Međutim, Avžner za Novu objašnjava da ovakve “kontra-akcije” vlasti ne igraju preveliku ulogu u naklonosti građana prema režimu. On kaže da je biračko telo već “prilično” opredeljeno, odnosno da svi oni koji su se opredelili za režim neće biti “motivisani ovim potezima da dodatno izađu ili podstaknu najbliže, rođake i sugrađane”.

“Sa druge strane, svi oni koji su se opredili protiv ovog režima, shvatili su da je sve to jedna obična farsa i samim tim mislim da nikakav uticaj na njih neće imati. Postoji jedna sintagma u propagandi koja se zove: ‘Budi ili prvi ili drugačiji’. Svako ponavljanje nečijeg je kopija, a naročito ako su ovako blede kopije“, kaže Avžner.

Ipak, Dražić kaže da su ovakve reakcije vlasti bile očekivane, odnosno da čim je Marija Vasić započela štrajk glađu, znalo se da sledi nekakav odgovor.

“Čim je Marija Vasić započela štrajk glađu i žeđu, jasno je bilo da će vlast imati neki svoj kontraštrajk, kojim će naravno želeti da prikažu kako je njihova žrtva veća, tako da je ova poslednja najava štrajka glađu u Ćacilendu, za razliku od studenata čije akcije često iznenade i budu veoma efektne i maštovite, bleda kopija i jeftin plagijat, što je uostalom i jedna od odlika ovog režima”, zaključuje Dražić.