Napravili smo listu Vučićevih "prijatelja" i svi imaju nešto zajedničko

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neretko se tokom svoje vlasti hvalio prijateljstvima sa brojnim svetskim liderima, čiji su režim u zemljama koji upravljaju prepoznati kao autokratski ili čak diktatorski.

Na to su ovih dana podsetili događaji u Venecueli koju su 3. januara napale Sjedinjene Američke Države, nakon čega je tamošnji predsednik Nikolas Maduro najpre zarobljen, a potom doveden u pritvorski centar u Njujorku.

Sjedinjene Države, opozicija u Venecueli i brojne druge zemlje optuživale su Madura, koji je na čelu države od 2013, za izborne mahinacije, ali iz izvoz droge u SAD.

Gotovo sa sličnim optužbama u Srbiji se suočava predsednik Aleksandar Vučić. Osim sumnje na izborne mahinacije, Vučića i Madura povezuje postojanje grupe lojalista. Vučićeva se nalazi u Ćacilendu, dok je Madurova imala čak i zvaničan naziv kolektivosi. Poznati su po brojnim incidentima koje su izazivali protvi Madurovih političkih protivnika.

Zato i ne čudi da je amo dan nakon napada na Venecuelu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao Savet za nacionalnu bezbednost.

Kako je rekao, ključne su bile tri teme - regionalna vojna i politička bezbednost sa osvrtom na situaciju u Evropi i svetu, energetska bezbednost i sigurnost Republike Srbije i američka akcija na teritoriji Venecuele.

"Činjenica je da se ruši stari poredak u svetu, da više nikakva pravila ne važe, da međunarodno javno pravo ne postoji, poredak u Ujedinjenim nacijama postoji na papiru. Nama kao maloj zemlji ostaje da se za to zalažemo, ali moramo da razumemo dobro, i posle akcije u Venecueli je to potpuno jasno, da međunarodno javno pravo, poredak i povelja Ujedinjenih nacija uopšte ne funkcionišu", rekao je Aleksandar Vučić.

Inače, odavno je poznato koliko je Vučić bio prvirežen venecualnskom predsedniku, o čemu svedoči i intezivna diplomatska aktivnost dveju zemalja.

Početkom 2025. godine Nikolas Maduro se sastao sa predsednicom Narodne skupštine Srbije Anom Brnabić koja je doputovala u Karakas. Maduro je tokom tog razgovora ponovio reči Brnabić o prijateljskim odnosima dve zemlje i potvrdio da će Venecuela učestvovati na izložbi EXPO 2027.

Predsednica Narodne skupštine tada je uputila čestitke Maduru povodom početka mandata, uz želje za uspešan rad, i prenela poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U njima je naglašen značaj unapređenja političkog dijaloga i dalje izgradnje saradnje između Srbije i Venecuele, kao i zajednička posvećenost razvoju prijateljskih odnosa.

Istom prilikom Brnabić je izjavila da joj je predsednik Venecuele rekao da se „divi“ Vučiću i „prati sve njegove poteze“.

Ispričala je i, kako je tvrdila, anegdotu iz Karakasa:

„Dok smo stajali na ulici, prišao nam je jedan vojnik koji nas je prepoznao i samo nam je rekao ‘Aleksandar Vučić – amigo!’.

Krajem avgusta ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom i istakao je da Srbija visoko ceni principijelnu i doslednu podršku Venecuele kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije i nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Svega nekoliko nedelja ranije, SAD su udvostručile nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja predsednika Venecuele na 50 miliona dolara, optužujući ga da je „jedan od najvećih narko-trgovaca na svetu“.

Govoreći o sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, vojni analitičar Aleksandar Radić za N1 kazao je da su "mnogo puta pokazali vrlo čudan pristup međunarodnoj politici" kao i da je stav Srbije po pitanju događaja u Latinskoj Americi irelevantan. "To prepustite ljudima koji se bave spoljnom politikom u medijima", rekao je.

„Kod nas je deo pristupa politike ka javnom mnjenju u kojem se stalno pravi drama oko događaja koji nisu vezani direktno za nas. Ili se možda neko plaši nekog zakona o Zapadnom Balkanu i činjenice da su Amerikanci napravili pravnu mogućnost da urade šta žele i kada žele“, rekao je on za N1.

Svi Vučićevi prijatelji

Prijateljstvo sa Madurom nije jedino među autokratskim i dikatorskim režimima koje predsednik Srbije neguje i kojima se neretko hvali.

Tako su već poznate Vučićeve veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, zbog kog je, između ostalog, prošle godine rizikovao žestoke kiritike iz Evropske unije, nakon što se pojavio na Vojnoj paradi u Moskvi. Putin je menjao ruski ustav, kako bi produžio svoj mandat.

Ne treba zaboraviti ni kineskog predsednika Si Đinpinga, koji prijateljstvo sa Srbijom i njenim predsednikom neretko naziva čeličnim.

Si Đinping se godinama suočava sa optužbama da je u Kini uspostavio autoritarni, praktično diktatorski sistem vlasti, pre svega nakon ukidanja ograničenja predsedničkih mandata, čime je otvorio prostor za doživotnu vladavinu. Kritičari mu zameraju gušenje političkih sloboda, potpunu kontrolu nad medijima i internetom, kao i teška kršenja ljudskih prava, ali sve to nije prepreka za hvalspove koje na njegov račun godinama iznosi Aleksandar Vučić.

Kada je o evropskom tlu reč, neizbežno je ne pomenuti prijateljstvo Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana. On je na vlasti više od 10 godina, a iako je Mađarska formalno članica Evropske unije, Orbanovi potezi često su protivni politici Unije, uz bliske veze sa ruskim predsednikom Putinom.

Osim Orbana, Vučić je prijateljem neretko nazivao i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, kojem je prošle godine i čestitao pobedu na izborima.

Aleksandar Lukašenko se gotovo jednoglasno u međunarodnoj javnosti smatra autokratom i diktatorom, jer Belorusijom vlada od 1994. godine bez stvarne političke konkurencije. Izbori se godinama ocenjuju kao neregularni, opozicija je sistematski progonjena, mediji su pod strogom državnom kontrolom, a masovni protesti, naročito nakon izbora 2020, brutalno su ugušeni. Lukašenko vlast održava oslanjajući se na represivni aparat i podršku Rusije.

Svoje prijatelje, očekivano, predsednik Srbije poziva i na slavu. pa mu je među gostima ove godine na Nikoljdan, bio i predsednik Gruzije Mihail Kavelašvili.

Kavelašvili je izabran za predsednika Gruzije krajem 2024. godine u izboru koji je izazvao proteste i optužbe opozicije za nelegitimnost, jer je predsednik biran putem elektorskog kolegijuma pod kontrolom vladajuće većine umesto direktnim glasanjem.