Nacrt zaključka Saveta EU o Srbiji: Evo šta Brisel očekuje od Beograda

Nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će se Savet EU naknandno "vratiti ovoj temi", bez navođenja kada će klaster biti otvoren.

"Zemlje članice će se vratiti ovoj temi na osnovu ostvarenog dodatnog napretka Srbije, pre svega u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, u skladu sa pregovaračkim okvirom i sa izveštajem o napretku za 2025. godinu", navodi se u tekstu koji bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova sredinom meseca, a zatim i lideri EU na samitu 18. i 19. decembra u Briselu.

U nacrtu koji bi mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU poziva na ublažavanje tenzija i "duboke polarizacije" u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava.

Tekst pozdravlja činjenicu da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže "na rečima i delima" i "pokaže jaku političku volju i doslednost u primeni reformi i da komunicira objektivno i nedvosmisleno o EU."

Evropski ministri u zaključcima navode da je u Srbiji nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do "masovnih protesta".

Uz ocenu da je sloboda okupljanja generalno poštovana, Savet EU naglašava da ona treba da bude ojačana i da treba osigurati bezbednost novinara. Navodi se da "izveštaji o nasilju i preteranoj upotrebi sile tokom protesta zahtevaju temeljnu i nepristrasnu istragu."

Unija poziva Srbiju da deeskalira tenzije i "prevaziđe duboku polarizaciju u društvu" kroz uspostavljenje uslova za "inkluzivni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo."

U nacrtu zaključaka se navodi "žaljenje zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja" i naglašava značaj zaštite svih temeljnih prava, uključujući slobodu medija i prava manjina.

Unija pozdravlja usvajanje medijskih zakona, ali ujedno naglašava da je važno primeniti zakone "u slovu i duhu".

Srbija je pozvana da brzo dovrši imenovanje članova Saveta REM, a od vlasti se očekuje aktivno angažovanje u borbi protiv svih oblika dezinformacija i spoljnih manipulacija, kao i da obezbedi istinski podsticajno okruženje za civilno društvo, medije i akademske slobode.

Savet ministara EU ocenjuje da u oblasti pravosuđa nije bilo nikakvog napretka, dok je ostvaren "ograničen" napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Savet pozdravlja usvajanje dopuna zakona o Jedinstvenom biračkom spisku i naglašava važnost njegove "pravilne primene, pre svega kroz reviziju biračkog spiska". Srbija se "snažno ohrabruje" da usvoji sve preostale preporuke ODIHR i Saveta Evrope o izbornom procesu.

U tekstu zaključaka o dijalogu Beograda i Prištine, Savet EU ističe da će napredak u EU integracijama obe strane zavisiti od pune primene svih obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o impementaciji iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma, "bez odlaganja i preduslova".

"Od Srbije očekujemo da primeni postignute dogovore tako što će započeti sa priznavanjem dokumenata i simbola u skladu sa sporazumom iz 2023 godine, kao i da se uzdrži od protivljenja članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, u skladu sa članom 4 sporazuma."

Status školstva, zdravstva i drugih struktura koje podržava Srbija, treba da bude rešen na koordinisan i transparentan način, u skladu sa dijalogom

Zaključci naglašavaju očekivanje da će se Srbi reintegrisati u prištinske institucije na svim nivoima, uključujući sudstvo i policiju.

Savet ministara navodi "duboku zabrinutost jer Srbija nije ispunila očekivanja o odgovornosti za nasilni napad na kosovsku policiju" u Banjskoj u septembru 2023 godine.

U nacrtu Savet navodi i zabrinutost zbog dodeljivanja srpskih pasoša državljanima Rusije po ubrzanoj proceduri, ocenjujući da to predstavlja potencijalnu bezbednosnu pretnju za EU.

Savet pozitivno ocenjuje nedavno povećanje usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali naglašava "snažno očekivanje" da Srbija brže ide ka punoj usklađenosti, pre svega sa sankcijama protiv Rusije i Belorusije, kao pitanju od najvišeg prioriteta.

Srbija je pozvana da se "uzdrži od akcija i izjava koje su suprotne pozicijama EU u spoljnopolitičkim i strateškim pitanjima."

Pozdravljena je pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, uz poziv Beogradu da sarađuje sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.

Pozdravljen je i "dobar nivo pripremljenosti Srbije" u ekonomskim kriterijumima i razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Beograd je pozvan da nastavi sa razvojem kapaciteta za suočavanje sa konkurencijom u EU i sprovede strukturne reforme.