0
Novinarka N1 Julijana Mojsilović, koja je u vreme kada je krajem devedesetih novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil bio specijalni izaslanik Bele kuće za Kosovo bila dopisnica agencije Rojters i često komunicirala sa njim, misli da će on biti potpuno drugačiji od njegovog prethodnika Entonija Godfrija, "ne očekujem tvitove sa oduševljenjem srpskom hranom", ali smatra da će, bar u početku, fokus biti na prilagođavanju i upoznavanju, a posle svega toga će doći ozbiljniji pristup, "odnosno jedno striktno sprovođenje američke politike u Srbiji i na Balkanu".
„Hila sam upoznala na Kosovu, kada je trebalo pripremiti pregovore u Rambujeu. On je bio prilično komunikativan i otvoren za saradnju sa novinarima, čak je bio spreman od njih i da uči, jedna decentna pojava u tom svetu“, kaže o novom američkom ambasadoru u Beogradu Mojsilović, a prenosi N1.
Na pitanje šta govori njegov povratak na Balkan, ona u N1 Studio Live poručuje da „ne treba imati iluziju da se svaki američki predsednik budi ujutru sa mišlju ‘Bože moj, šta ću danas sa Srbijom, ali u regionalnom smislu jeste donekle bitan faktor“.
„Hil ima ogromno iskustvo, bio je pomoćnik (američkog diplomate Ričarda) Holbruka kad je spreman Dejtonski sporazum, dosta je dobro upoznat sa ovdašnjim mentalitetom. Ali, koliko god je Dejton smatran velikim uspehom, pre svega američke diplomatije, toliko je Hilova uloga na Kosovu smatrana neuspehom i on je u jednom trenutku rekao da ta misija nije uspela. Za to je okrivio srpsku stranu, za koju je rekao da nije bila kooperativna i izjavio je, parafraziraću, kao i u svakoj situaciji u životu čovek uradi sve ono što može, važno je da zna da je prevrnuo svaki kamen, a kako je to rezultiralo nije više zavisilo od njega, jer je učinio sve što je mogao“, priča Mojsilović.
Podseća da je „taj njegov neuspeh, tj. generalno neuspeh međunarodne zajednice doveo do NATO bombardovanja (SR Jugoslavije)“ 1999. godine, te dodaje da smatra, na osnovu njegovog tadašnjeg angažmana i njene česte komunikacije sa njim, da će se Hil fokusirati na Kosovo, odnosno na odnose Beograda i Prištine i da će tu „striktno sprovoditi politiku Vašingtona, kao iskusan, i čak, dosta tvrd pregovarač“.
„Mislim da će biti potpuno drugačiji od Godfrija, ne očekujem tvitove sa oduševljenjem srpskom hranom, ali mislim da bar u početku će fokus biti na sad ovoj nadolazećoj proslavi 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i SAD, i da će u bar u početku to biti jedan period upoznavanja, prilagođavanja, i da će tek onda, posle svega toga, početi ozbiljniji pristup, odnosno jedno striktno sprovođenje američke politike u Srbiji i na Balkanu“, ocenjuje Mojsilović.
Dodaje da će, imajući u vidu logiku politike Vašingtona na Balkanu a posebno u Srbiji, „sigurno u fokusu biti i sloboda medija i vladavina prava, s obzirom da su SAD, ne toliko kao EU, vrlo zainteresovane da se u Srbiji uspostave neka opšta demokratska pravila, koja za sada, po izveštaju svih međunarodnih organizacija ne postoje ili postoje u tragovima“.
A šta misli, kako će gledati na odnose Srbije sa Rusijom, ona kaže da ni „EU ni Amerika sigurno nisu presrećni zbog srpske spoljne politike i zbog bliskih odnosa sa Rusijom i Kinom, i verovatno će u jednom trenutku, da li Hil direktno ili indirektno, ili EU, insistirati da se spoljna politike Srbije jasno odredi prema jednoj strani, a ne da sedi na dve ili tri stolice“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
