1
Ministarka u kabinetu Vlade Zorana Đinđića Gordana Matković izjavila je u Danu uživo da je odluka o izručenju Slobodana Miloševića bila jedna od teških odluka koju je morala da donese tadašnja vlast, ali napominje da je bila neophodna zbog naših međunarodnih obaveza, kao i da bi u suprotnom zemlja bila blizu "ambisa". "Moje mišljenje je veoma jasno. Milošević je veliki krivac što su se stvari odigrale tako što su se odigrale, i što smo došli u situaciju da te devedesete budu godine koje su potpuno izgubljene za čitave generacije", istakla je ona.
Podsetimo, Slobodan Milošević, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i lider Socijalističke partije Srbije, na današnji dan 2001. godine izručen je Haškom tribunalu. Izručenje se desilo 12 godina pošto je Milošević održao veliki skup na Gazimestanu, i nepuna četiri meseca pošto je uhapšen u vili na Dedinju i sproveden u Centralni zatvor u Beogradu.
„Deo Vlade Srbije je bio u Briselu. Trebalo je da se održi donatorska konferencija, i u to vreme smo Goran Pitić, Boža Đelić, Goran Novaković i ja sedeli sa predstavnicima Savezne Vlade, Miroljubom Labusom i Borisom Begovićem, i čekali da vidimo da li će se održati ta konferencija, u koju je iz našeg ugla uloženo mnogo truda i za nas je to bio veliki ispit. Tako da taj događaj mene podseća na tehnički način, da li će se održati donatorska konferencija. Za ljude u Srbiji je to bilo dramatično, i možda bi i za mene bilo, da nisam bila u ulozi koja me je do te mere preokupirala“, navela je Matković.
Prema njenim rečima, Vladu Srbije je u to doba dočekala ogromna doza odgovornosti, obaveza, ali i ambicije da se neke stvari unaprede što pre, kako bi zemlja mogla da „stane na noge“.
„Ja sam bila deo te Vlade i snosim potpunu odgovornost za sve što je odlučivala. Teza da je izručenje zbog te donatorske konferencije je banalizacija. Suštinski, da zemlja ne bi propala u ambis, uslov je bio da postanemo deo međunarodne zajednice. A da bi to postali morale su da se preduzimaju veoma teške odluke, uključujući i tu odluku, koja je spadala u naše međunarodne obaveze u to vreme. Naravno da sve može da se banalizuje i da se koriste različiti termini, ali nije poenta u tom novcu od donatorske konferencije, već u tome gde bi se Srbija našla da je ostala izolovana“, naglašava Matković.
Kako navodi, gubitak ne bi bio samo u padu društvenog bruto proizvoda, već i u tome koliko bi ljudi otišlo iz zemlje, kao i da bi imalo posledice po elektroprivredni i zdravstveni sistem.
„Još uvek smo podeljeni na četnike i partizane“
„To su takvi gubici… Ja nekada mislim da smo se zaustavili na ivici ambisa, naravno posle bombardovanja, sankcija, ratova… ali je to činjenično stanje“, kaže ona.
Komentarišući samu odluku o izručenju, napominje da je to bila teška odluka, kao i da o tome razmišlja u okviru onoga što je njena struka.
„Kad sve ove činjenice poređamo, apsolutno ne bismo mogli da bez ispunjenja te međunarodne obaveze održimo zemlju da može da opstane“, naglašava Matković.
Kaže da joj je jasno kada određeni građani žale za vremenom vladavine Slobodana Miloševića, ali ističe da ona spada među ljude koji žale za vremenom Zorana Đinđića.
„Zna se kolike su bile plate, zna se koliko je urušen bio sistem socijalne podrške, i socijalna davanja su kasnila između 26 i 32 meseca. Za to postoje dokazi. Umesto da neko dobija 12 meseci dečijih dodataka, dobijao je tri meseci tokom svake godine. Da ne govorim koliki je bio dug prema penzionerima, umesto da dobijete 12 penzija, dobijali ste devet“, podseća Matković.
Ocenjuje da u našoj zemlji u trenutnoj situaciji nije moguće da se uspostavi konsenzus oko pitanja koja su vezana za Slobodana Miloševića, i dodaje da ne postoji ni napor da se to uradi.
„Mi danas nemamo stav niti konsenzus oko toga ni šta je bila uloga Draže Mihailovića i Tita. Mi smo još uvek podeljeni na četnike i partizane“, zaključuje Matković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
