Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je srpska strana dosledno podrivala zajedničke napore za uspeh dijaloga o normalizaciji odnosa između, kako je rekao, dve zemlje.
„Srpska strana je dosledno podrivala zajedničke napore za uspeh. To se primećuje u velikom delu sporazuma, kao što su energija, integrisano upravljanje granicama, rasformiranje paralelnih struktura, sloboda kretanja, carinski pečati, regionalno predstavljanje i slično“, kazao je Kurti govoreći o dijalogu Kosovo-Srbija pred poslanicima Skupštine Kosova.
Upitao se zašto treba žuriti u dijalogu, jer kada je proglašena nezavisnost, niko nije pomislio da je prizna Srbija.
„Čemu ova zavisnost nezavisnog Kosova od priznavanja naše nezavisnosti od Srbije. Nezavisnost nije proglašena da bi se nekadašnja zavisnost od Srbije mogla zameniti zavisnošću naše države od države Srbije“, rekao je kosovski premijer.
Ocenio je da se generalno može reći da su dosadašnji proces dijaloga pratile neke odlike koje su možda direktno ili indirektno sprečavale postizanje ciljeva koji proizilaze iz mandata Rezolucije Generalne skupštine UN-a o dijalogu Kosovo Srbija.
Po njegovom mišljenju, položaj posrednika kao neutralan prema statusu je ne samo pogrešan već i štetan.
„U početku je proces dijaloga od strane Skupštine Ujedinjenih nacija poveren EU i u ovom kontekstu uopšte nije važno da li postoje zemlje u EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, s obzirom na to da je EU bila samo posrednik, a ne direktni učesnik“, ocenio je Kurti.
On je rekao da takav stav u suštini dovodi do toga da se neutralnost prevodi kao nepriznavanje statusa, stvarajući nepotrebno nejednakost za stolom.
„Dijalog između Kosova i Srbije započeo je bez principa proisteklih iz očekivanja od procesa. Postepeni prelaz strategije baronice Ketrin Ešton na ideju dogovora o glavnim političkim pitanjima i kasnije na potrebu postizanja sveobuhvatnog sporazuma ili pravno obavezujućeg sporazuma implicitno podrazumeva prihvatanje pogrešnog pristupa u preliminarnim fazama. Čak i sam proces normalizacije odnosa nikada nije preveden u sadržaj koji treba da zadovolji uslov kao takav“, kazao je Kurti.
Prema njegovim rečima „paradoksalno, je čak i kada su Sjedinjene Države izašle javno u očekivanju procesa dijaloga, definisanog kao uzajamno priznavanje, EU nedostaje volje da iznese eksplicitnu listu neophodnih elemenata i očekivanja od takozvanog konačnog sporazuma“.
„Obrazloženje koje se obično susreće u ovom kontekstu je neuverljivo, činjenica da pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova ne može se koristiti kao argument, ali u stvari može se koristiti kao činjenica za eksplicitno predstavljanje konačnog rezultata. Većina država koje nisu priznale Kosovo svoje usvajanje nepriznavanja uslovile su napretkom u dijalogu, što se može protumačiti na sledeći način – uključiti se u dijalog za priznanje od strane Srbije kao preduslov za priznanje od naše zemlje, pa to znači da su iste države jasno kazale da se dijalog odvija radi priznanja“, kazao je Kurti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram