"Izvlačeći pouke iz Holokausta, SAD i NATO zemlje koje su bombardovale Jugoslaviju 1999. zaustavile su produbljivanje genocida Srbije nad Albancima na Kosovu", oglasio se kosovski premijer, Aljbin Kurti.
Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta koji je ustanovljen 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, tj. dan kada su vojnici Crvene armije 27. januara 1945. oslobodili Aušvic sa 7.500 zatvorenika.
Holokaust i zločini iz Drugog svetskog rata, dali su snagu i međunarodno priznanje konceptu genocida, koji je 1944. godine i konceptualizovan, poručio je Kurti u objavi na Fejsbuku koju je posvetio žrtvama Holokausta, ali i iskoristio priliku da još jednom optuži Srbiju za genocid nad Albancima.
Sa druge strane, ukazao je na, kako tvrdi, pomoć koju su Albanci pružili Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, prenosi KoSSev.
„Budući da su i sami žrtve genocida, deportacije, etničkog čišćenja i zločina koje je Srbija počinila nad njima, Albanci su gajili posebnu empatiju za ove vrste zločina još od vremena Holokausta“, naveo je Kurti.
Kurti poručuje i da narod i institucije Kosova nikada neće zaboraviti žrtve Holokausta, odnosno:
„Ono vreme kada su Albanci, sklanjajući i spasavajući odbegle Jevreje, dali svoj dokaz – danas širom sveta poznati kao plemeniti ljudi među narodima“.
Kurti, sa druge strane, precizira da je empatija između Jevreja i Albanaca obostrana.
Kaže da je to potvrđeno 1999. godine, kada je dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eli Vizel (Wiesel) uporedio Kosovo sa Holokaustom u svojoj raspravi „Opasnosti ravnodušnosti: lekcije nasilnog veka“ koju je u Beloj Kući organizovao tadašnji američki predsednik Bil Klinton.
Međutim, on je, kako je naveo Kurti, nakon obilaska izbegličkih kampova Albanaca, „savetujući da se ne prave poređenja, jer je svako stradanje jedinstveno, rekao da ‘ova situacija zahteva akciju, ne poređenje“.
Vizel je ujedno, tvrdi Kurti, podržao intervenciju NATO-a „da zaustavi zločine Srbije nad Albancima na Kosovu“.
Za razliku od kosovskih zvaničniika, kao i izvora koji ističu čistu pomoć i zasluge Albanaca sa Kosova u pomaganju Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, više dokumenata, kao i drugih izvora, daju oprečne informacije, koje nasuprot Prištini, iznosi srpska strana.
Prema ovim izvorima, deo Jevrejskog naroda utočište je pronašao u Republici Albaniji, ali ne na Kosovu, gde su, kako tvrde ovi izvori, doživljavali progon.
Jedan takav dokument čuva se u Fondu Holokaust u Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu u kojem se iznose svedočanstva o sudbini Jevreja u Kosovskoj Mitrovici koja je od aprila 1941. do novembra 1944. bila deo okupirane Srbije pod nemačkom vojnom upravom.
Jedan od aktera u ovom dokumentu je tadašnji gradonačelnik grada na Ibru, Džafer Deva, koji je od sredine 1943. postavljen i za ministra unutrašnjih poslova u albanskoj vladi, kada je nakon kapitulacije Italije uspostavljen nemački patronat nad tadašnjom Velikom Albanijom.
Skoro čitavu proteklu godinu ime ove istorijske lličnosti našlo se praktično u centru skandala, kada je organizacija UNDP zajedno sa kosovskom vladom pokrenula obnovu nekadašnje Devine kuće, njemu u čast, da bi potom isplivali detalji o njegovoj ulozi u vreme nacističke okupacije. Radovi na restauraciji ovako zamišljenog koncepta su u međuvremenu i obustavljeni.
***
BONUS VIDEO – Beg iz Jasenovca posle savezničkih bombi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar