Kriza u Srbiji posle izbora ne jenjava, a sve oči su uprte ka Briselu: Šta Evropska unija može da uradi da bi se rešio sukob vlasti i opozicije

Početak 2024. godine nije doneo ništa novo kada je o reč rešavanju političke krize koja “drma” Srbiju od izbora 17. decembra.

Sa jedne strane ove krize nalazi se opozicija koja traži ponavljanje izbora, dok vlast ne želi nikakve kompromise - odbija međunarodnu istragu oko izbornih nepravilnosti i najavljuje ubrzano konstituisanje republičkog parlamenta.

Iako poslanik i visoki funkcioner SNS Vladimir Đukanović poziva opoziciju na dijalog, utisak je da u to ne veruje ni jedna, ni druga strana.

U međuvremenu, institucije ćute, RIK i GIK su se proglasili nenadležnim za odluke oko ponavljanja izbora, a uskoro će se u izbornu “sapunicu” uključiti i Ustavni sud Srbije, od kog će ga opozicija zatražiti da poništi ceo izborni ciklus.

Osim domaćih institucija, predstavnici opozicije očekuju i reakciju EU, te pokretanje međunarodne istrage koja će rezultirati pritiskom da se ponište izbori. Utisak je da će EU imati glavnu reč oko odluke da li će izbori održani 17. decembra biti legitimni ili ne, naravno uz podršku zvaničnog Vašingtona.

Svi zainteresovani akteri i dalje čekaju finalni izveštaj posmatračke misije ODIR-a, koji je već utvrdio brojne nepravilnosti na izborima. Oglasili su se i strani posmatrači koji su bili u Beogradu 17. decembra poput Andresa Šidera iz Austrije.

Opozicija u pauzi između protesta gleda ka dvorištu EU, od koje očekuje reakciju i odgovor na uočene brojne izborne nepravilnosti.

Šta EU može da uradi da reši politička kriza?

Sofija Popović iz European Western Balkana nema dilemu da bi angažovanje EU moglo da bude ključno za rešavanje krize, s obzirom na to da je jasno da domaće “zarobljene institucije nemaju kapacitet da ponude odgovor na ozbiljne izborne nepravilnosti”.

"Za početak, EU bi morala da uzme učešće u pokretanju nezavisne međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima koje su se dogodile na decembarskim izborima, kako bi se utvrdila politička i pravna odgovornost i da se iste stvari ne bi ponovile i na narednim izborima. Vremena do narednih lokalnih izbora nema previše i važno je da se sa tom istragom počne što pre", objašnjava Popović za Novu.

Naša sagovornica navodi da bi međunarodna istraga mogla da bude prvi korak ka unapređenju stanja demokratije u Srbiji.

"Na primeru posredovanja Evropske unije u Severnoj Makedoniji, vidimo da EU ima mandat i kapacitet da zaista može da pomogne u poboljšanju funkcionisanja demokratije. Situacija u Srbiji je podjednako loša, možda i gora, nego što je to bio slučaj u Severnoj Makedoniji za vreme autoritarne vlasti Nikole Gruevskog", kaže ona i dodaje:

"Pregovori vlasti i opozicije u toj zemlji uz posredstvo EU, ali i izveštaj koji su izradili eksperti Evropske komisije, a koji je na vrlo jasan način mapirao sve sistemske anomalije i ponudio mere kako da se one isprave, pomogli su da ta zemlja izađe iz političke krize u to vreme", poručuje Popović.

Sagovornica iz European Western Balkana (EWB) pojašnjava da EU mora da pokaže da je svesna političke krize u kojoj se naša zemlja nalazi.

Vlast, konkretno predsednik države Aleksandar Vučić, poručila je da opozicija može da okači “mačku o rep” predloge oko međunarodne istrage i da neće biti nikakvih stranih mešanja u izborni proces.

Režim se jasno odredio povodom optužbi opozicije i podvukao da su ovo izbori sa najmanje izbornih nepravilnosti u poslednjih nekoliko ciklusa.

Opozicija je izlazila na ulice, čak sedam poslanika štrajkovalo je glađu, a posle praznika najavljena je nova serija protesta.

Uporedo, čeka se reakcije EU. Nosilac liste “Srbija protiv nasilja” Miroslav Aleksić poručio je nedavno da EU treba da se izjasni o nasilju koje sprovodi režim.

“Ukoliko Evropska unija (EU) zaista želi Srbiju u svoje članstvo, moraće da se izjasni da više neće podržavati nedemokratsku i nasilnu vladavinu Vučića. Dvanaest godina je EU podržavala Vučićev režim, sada je vreme da podrži građane Srbije”, istakao je.

I Borko Stefanović sa liste “Srbija protiv nasilja” očekuje da EU ne progleda kroz prste Vučiću.

“Nisam siguran da mu je paralela sa Gonzalesom najbolja, niti se to može porediti, niti je isto vreme, niti je ista situacija, niti su isti gradovi u pitanju, niti je ovo ista Srbija. Tako da, u principu, on je svestan da pritisak iz međunarodne zajednice stiže”, rekao je Stefanović za N1.

"Sankcije nisu realne, ali neće biti otvaranja novih klastera u pregovorima"

Dok opozicija očekuje da se EU konkretnije posveti rešavanju krize u Srbiji, međunarodni partneri još uvek nemaju ni izbliza konkretan, niti ujednačen stav povodom izbora u decembru.

Bilo je upadljivo da su sa jedne strane izostale čestitke stranih državnika zbog ubedljive pobede SNS, Nemačka prednjači u kritikama, ali konkretnih posledica po Beogradu još uvek (ako će ih uopšte i biti prim.aut) nema.

Sofija Popović (EWB) tvrdi da nije realno da će biti formalnih sankcija ako se definitivno utvrdi da se kralo na izborima, ali da bi “kazna” mogla da bude da još neko vreme ne otvaraju pregovaračka poglavlja za ulazak u EU.

“Ne verujem da bi to bio i adekvatan odgovor na ono što se u Srbiji dešava. To bi verovatno imalo za rezultat dodatno ojačavanje autoritarnog režima u Srbiji i neku vrstu izolacije. Iako nikakvih formalnih sankcija nema, Srbija nije napravila nikakav pomak na putu ka EU već dve godine i sa ovakvim stanjem demokratije jasno je da do otvaranja novog pregovaračkog klastera neće doći”, zaključuje Popović.

BONUS VIDEO: Čemu je Beograd bliži - formiranju nove vlasti ili novim izborima: Nova godina, stara nerešena pitanja