Ko je Dragan Stanojević, Nestorovićev poslanik koji je okupio evropske ekstremne desničare u Beogradu: Zastupa Putinovog kuma, našao se i na poternici

Organizator sastanka desničara u Beogradu

U martu 2025. godine, Stanojević je organizovao skup u Beogradu na kojem su prisustvovali političari krajnje desnice, među njima i Maksimilijan Krah, poslanik nemačke partije AfD. Kako piše nemački T-portal, tema sastanka bila je moguća aneksija ukrajinskih teritorija od strane susednih istočnoevropskih država – pod izgovorom „mirovnog procesa“ i „zaštite etničkih manjina“, što podseća na retoriku Vladimira Putina pred početak rata u Ukrajini.

Taj sastanak izazvao je osudu i zabrinutost među zapadnim analitičarima, koji uviđaju stvaranje mreže „pro-ruskih“ aktera širom Evrope.

Bliske veze sa Medvedčukom – Putinovim kumom

Stanojević je u Srbiji registrovan kao zvanični zastupnik organizacije „Druga Ukrajina“, koju je vodio Viktor Medvedčuk – ukrajinski oligarh, političar u egzilu i bliski Putinov saveznik sa kojim ima i kumovske veze. Naime, Putin je kum ćerke Viktora Medvedčuka, Darine.

U Rusiji, ta organizacija navodno ima zadatak da pomaže izbeglicama iz ratnih zona, dok bi se u Srbiji, kako tvrde, bavila „integracijom Ukrajinaca drugačijeg mišljenja od zvaničnog“.

Posle osnivanja predstavništva u Srbiji, "Druga Ukrajina" je u ruskom registru preimenovana. Sada to nije "regionalni društveni pokret" već "međunarodno-društveni pokret".

Ova veza dodatno potvrđuje Stanojevićev politički i ideološki pravac – usmeren na blisku saradnju sa ruskim interesima u regionu.

Od šefa obezbeđenja do političkog aktiviste

Rođen 1971. godine u Priboju, Stanojević je nakon završenog Ekonomskog fakulteta otišao u Rusiju, gde je započeo karijeru kao šef obezbeđenja domaće firme u Permu. Kasnije se seli u Ukrajinu, gde ulazi u privatni biznis i osniva udruženje Srba u Dnjepru.

Njegovo političko angažovanje počinje 1999. godine, a kulminira formiranjem organizacije „Ujedinjena Srpska dijaspora Evroazija“, koja je u Ukrajini bila proglašena terorističkom, da bi ta odluka bila oborena tek sedam godina kasnije.

Poternica i povratak u Srbiju

Tokom protesta u Ukrajini 2013. godine, Stanojević se našao na nezvaničnoj „poternici za likvidaciju“ proruski orijentisanih aktivista. Optužen da je vođa srpske, proruske terorističke grupe, tvrdi da je bio meta ukrajinskih kozaka i da mu srpske vlasti nisu pomogle.

Od juna 2021. godine je pod sankcijama ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, i od tada mu je na tri godine zabranjen ulazak u Ukrajinu.

Stanojević je više puta javno iskazivao divljenje politici ruskog predsednika Vladimira Putina, odobravao stav mađarskog premijera Viktora Orbana, a takođe je podržavao rusku vojnu agresiju na Ukrajinu. Radovao se ruskom granatiranju centra Kijeva i bio ogorčen kada je Služba bezbednosti Ukrajine 2022. pritvorila Viktora Medvedčuka.

Povratkom u Srbiju postaje sve prisutniji u javnosti, kao osnivač Pokreta ROD (Rodoljubi otadžbine i dijaspore), koji kasnije učestvuje na izborima kao deo liste Branimira Nestorovića.

Uloga u srpskoj politici danas

Na stranicama njegovih naloga na društvenim mrežama mogu se pronaći zajedničke fotografije sa srpskim državnim zvaničnicima. Na primer, sa bivšim predsednikom Srbije (2012-2017) Tomislavom Nikolićem i bivšim premijerom, a sada predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Stanojević je nedavno govorio da ga ne zanimaju ni vlast ni opozicija, već da se bori za srpske nacionalne interese, posebno one u dijaspori. Naglašavao je da neće praviti koalicije u parlamentu, već da želi da „utiče na politiku“.

Takođe je jednom prilikom rekao da su mnogi lideri nekadašnje opozicije – uključujući Vučića i Nikolića – uz njegovu pomoć išli na sastanke sa ruskim zvaničnicima još početkom 2010-ih.

Stanojević je čest gost emisija koje pokrivaju rusko-ukrajinski sukob, prvenstveno na TV Hepi i televiziji Vesti. U medijima se predstavlja kao politikolog, ekonomista i publicista, iako njegovo političko delovanje najviše pažnje privlači zbog bliskosti sa strukturama odanima Kremlju.