Kad se Vučiću ne sviđa ishod izbora, sledi blokada: Visoki savet tužilaštva, REM, Zaječar, neka se pripremi...

Izgleda da je reč izbori postala prava glavobolja za vlast Aleksandra Vučića. Osim što Vučić gotovo godinu dana odbija da raspiše vanredne parlamentarne izbore, vlast sa njim na čelu uspela je da dovede do paralize u pojedinim institucijama, gde joj ishodi glasanja nisu bili po volji.  

Tako već mesecima ne jenjava kriza oko izbora za Visoki savet tužilaštva, Savet Regulatornog tela za elektronske medije, ali i izbora u Zaječaru, koji je vodi privremena uprava. Reč je o procesima koji još nisu završeni i koje vlast u praksi opstruiše.

Komentarišući blokirane izborne procese, analitičar Dragan Popović kaže za Novu da to pokazuje paniku vlasti i njihov generalni odnos prema izborima.

"To nam je kao društvu veliko upozorenje šta treba da očekujemo i za velike izbore", kaže Popović.

Dodaje da će lakše biti da se vlast pobedi, nego da oni priznaju razultate nekih izbora.

"Moraćemo da se borimo institucionalno na sve načine, ali i vaninstitucionalno od odbranimo pobedu na izborima. Namere ove vlasti nam pokazuje i to što oni neće da odstupe ni za milimetar ni u jednoj lokalnoj samoupravi, ni u jednom mestu...Ulažu maksimum napora da nigde ne izgube vlast ili kontrolu nad institucijama", kaže sagovornik Nove.

Još jednom podcrtava da se radi o svojevrsnoj pokažnoj vežbi.

"Oni su izgubili izbore za Savet REM, to što nisu priznali izbore, to je čitava poenta. Sada pokušavaju da sruše izbore za VST. Sve što rade svodi se na to da ospore izbore koje su izgubili i nema razloga da drugačije očekujemo na republičkim izborima", zaključuje Popović.

Kriza sa izborima u VST

Jedna od centralnih tema u prethodnom periodu bili  su izbori za Visoki savet tužilaštva (VST) održani krajem decembra, kada su tužioci izabrali pet od ukupno 11 javnih tužilaca, koji će u narednih pet godina biti u sastavu VST.

Mesecima unazad se u javnosti govori o dve struje unutar tužilaštva, od kojih je jedna vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, a druga glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović.

Poznato je da je VJT u Beogradu pod vođstvom Stefanovića samo produžena ruka vlasti, te se pretpostavljalo da su kandidati koji uživaju njegovu podršku isti oni za koje predsednik Aleksandar Vučić ranije rekao su „na strani države“.

Izbori u VST su  pokazali otvorenu težnju režima da ovu granu u potpunosti kontrolišu. Naime, pošto su kandidati bliski režimu doživeli debakl, odnosno nisu dobili poverenje kolega koji su direktnim putem birali članove VST-a, usledilo je podnošenje velikog broja prigovora na proces, čiji je cilj da se delom ponište ti izbori. Epilog je da je Visoki savet tužilaštva (VST) doneo rešenje kojim se poništavaju izborne radnje i izbor za članove VST na biračkim mestima Kragujevac 2, Novi Sad 2, Niš 3 i Kragujevac 3, a izbori na tim mestima se ponavljaju.

Biće REM-a, neće biti REM-a

Bez opstrukcija nisu prošli ni izbori za Savet regultarnog tela za elektronske medije. Naime, u novembru prošle godine, Skupština Srbije izabrala je osam članova novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, dok je deveto mesto predstavnika manjinskih zajednica ostalo upražnjeno, jer nije prošao nijedan od dva predložena kandidata.

To se tumačilo kao način da vlast opsturiše rad, odnosno formiranje ovog tela u korist nezavinsih kandidata.

U međuvremenu, izabrani članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković i zvanično su podneli ostavke.

Prethodno je istekao rok koji je četvoro izabranih nezavisnih članova Saveta Regultornog tela za elektronske medije dalo Skupštini Srbije da ponovi glasanje i izvrši izbor između dva legalno utvrđena kandidata saveta nacionalnih manjina, ili će u suprotnom podneti ostavke na članstvo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je pre nekoliko dana predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić da ponovo otvori dijalog sa nevladinim sektorom o izboru članova Saveta REM-a i da, kako je naveo, pokuša da taj proces učini inkluzivnijim.

Ovaj Vučićev poziv usledio je samo dan nakon sastanka sa ambasadorom Andreasom fon Bekeratom sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, sprovođenju reformske agende i pristupnom procesu.

Kako je Zaječar postao simbol izborne krize

Zaječar se od juna prošle godine, kada su održani lokalni izbori, nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj i finansijskoj krizi.

Grad još uvek nema funkcionalnu vlast, nema ko da potpisuje naloge plaćanja, računi su blokirani zbog dugova većih od milion evra.

Viši sud u Zaječaru je u oktobru prošle godine usvojio žalbu koalicije "Promena u koju verujemo" i presudom poništio odluku Skupštine Zaječara kojom su potvrđeni mandati odbornika, od 24. septembra 2025. godine.

To je bila druga presuda Višeg suda u Zaječaru kojom se poništavaju mandati odbornicima, a posle lokalnih izbora koji su održani u tom gradu. Pravno rešenje za izlazak iz krize je raspisivanje izbora, ali se to još nije dogodilo.

Treba podsetiti i da je ključna figura postizborne krize u Zaječaru ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović koja mesecima gazi zakon i odluku Višeg suda kojom su poslanički mandati u lokalnoj Skupštini proglašeni nelegitimnim. Odbijanjem da Vladi predloži raspisivanje izbora, uz predsednicu Skupštine Ane Brnabić, Paunović je postala otvoreni saučensik režima u razaranju Zaječara.