"Pojedinačni rejting političkih partija koje čine 'bojkot opoziciju' je veoma skroman i njihova jedina šansa da ostvare ozbiljniji rezultat na bilo kom nivou predstojećih izbora leži i u ukrupnjavanju ili u stvaranju smislenih predizbornih koalicija", ističe Ivo Čolović, izvršni direktor CeSID-a, u intervjuu za Danas.
„Naravno, ovo je lakše reći nego ostvariti. Da bi potencijalne predizborne koalicije zaista ostvarile značajniji izborni rezultat, neophodno je opipati puls građana/glasača i utvrditi koje su to političke partije čije je jedinstvo logično i prirodno i koje mogu da ostvare sinergetski efekat na predstojećim izborima. Ujedinjenje opozicije „reda radi“ može da ima i suprotan efekat ukoliko građani posumnjaju u vrijednosti i ideje koje bi tako formirana koalicija zastupala“, kaže Čolović u intervjuu za Danas, komentarišući različita istraživanja javnog mnjenja i poteze koje bi na osnovu njih mogle da povuku opozicione partije.
Čolović je istakao da kada je reč o istraživanju Demostata, ono je sprovedeno na reprezentativnom uzorku i poduvkao da je margina greške nešto veća.
„U poslednjih par mjeseci javnost u Srbiji je imala prilike da se upozna sa više istraživanja javnog mnjenja koje su sprovele različite istraživačke agencije. Nalazi koje smo imali prilike da vidimo na različite načine predstavljaju političku stvarnost u Srbiji, pa su samim tim i njihova tumačenja potpuno suprotna. Kada je konkretno reč o istraživanju Demostata, treba imati u vidu da je ono sprovedeno na uzorku koji je reprezentativan za teritoriju republike Srbije, a ne specifično za grad Beograd, pa je samim tim i margina greške ovog istraživanja po pitanju nalaza za Beograd nešto veća. No bez obzira na to, pomenuto istraživanje, kao i druga koja su sprovedena u prethodnom periodu, je jasno ukazalo na slabost današnje opozicije u Srbiji.Ukoliko opozicija planira da izađe na predstojeće izbore, ovo i slična istraživanja su im opomena da je krajnje vrijeme da se osmisli strategija koja bi im omogućila da na njima ostvare što bolji rezultat. Duboko vjerujem da bi za jednu ovakvu strategiju opoziciji bilo neophodno kvalitetno istraživanje koje bi im dalo odgovor na pitanje o eventualnim predizbornim koalicijama, jedinstvenom nastupu ili broju kolona u kojima će nastupiti, kandidatima koji treba da nose kampanju…“, istakao je on.
Na pitanje da li je dobitna strategija za opoziciju da stavi fokus na Beograd ili tu leži opasnost da propuste ozbiljniju pripremu za predsedničke izbore, Čolović ističe da je upravo to strategija koju opozicija treba da usvoji.
„Upravo je ovo dio strategije koju opozicija treba da usvoji u narednom periodu kako bi se pripremila za nastavak političke borbe. Lideri partija koji čine „bojkot opoziciju“ moraju da naprave objektivnu procjenu sopstvene snage i resursa kako bi donijeli ispravnu odluku o tome da li se spremni da trče jednu, dvije ili čak tri trke, zavisno od toga koji nas izbori čekaju u narednih 6 ili 7 mjeseci.
Svakako da u ovom trenutku djeluje da beogradski izbori imaju prioritet među opozicionim partijama. Uostalom, Beograd je pokazao najviše opozicionog potencijala gledano kroz bojkot prošlogodišnjih parlamentarnih izbora. Osim toga, većina relevantnih opozicionih partija je vezana za glavni grad, i personalno, a i kroz resurse koji su im neophodni za izbornu trku, pa je samim tim i logično da najviše nade polažu upravo na beogradske izbore.
Sa druge strane, predsjednički izbori zahtijevaju dogovor više različitih partija – prvo o potrebi za zajedničkim kandidatom, a zatim i o tome ko bi taj kandidat trebalo da bude. Da li će se rizikovati sa jednim od lidera političkih partija, nekim novim licem iz svijeta politike ili vanstranačkom ličnošću, predstavlja posebno pitanje na koje, prema dosadašnjim iskustvima iz našeg političkog života, neće biti lako odgovoriti. Naravno, tu je i pitanje vremena koje je preostalo da se donesu ove odluke i sprovede ozbiljna i sveobuhvatna kampanja koja će na kraju dati rezultat. Iz trenutne perspektive, djeluje logičnije da se opozicija fokusira na beogradske izbore, posebno ako imamo u vidu njihov značaj za političke procese u cijeloj Srbiji“, objasnio je.
Izvršni direktor CESID-a osvrnuo se na slučaj Veljka Belivuka i istakao da je pitanje koliko će ovaj slučaj moći da utiče na izbornu odluku birača.
„S obzirom na to da su izbori najavljeni za 2022. godinu, pitanje je koliko će slučaj Belivuk moći da utiče na izbornu odluku prosječnog birača pola godine posle njegovog otvaranja. Građani su već upoznati sa tom pričom čiji senzacionalizam postepeno jenjava, tako da je za očekivati da u moru drugih problema, afera, narativa… ovaj slučaj počne polako da tone u zaborav. Naravno, ukoliko isplivaju neki novi detalji ovog slučaja uoči samih izbora, u zavisnosti od njihovog značaja, može doći do određenog uticaja na rejting vladajuće partije u Srbiji.Ne treba zaboraviti da su efekti dosadašnjih afera sa kojima se vlast susretala prilično efikasno neutralisani snažnom medijskom kampanjom i visokim rejtingom i ugledom Aleksandra Vučića kome vjeruje najveći broj građana Srbije“ rekao je i dodao da očekuje kompromis na relaciji pregovara vlasti i opozicije.
„Kompromis. Ovo svakako neće biti laki pregovori, posebno zbog načina na koji se vode, pa tako očekujem poteškoće po pitanju usklađivanja zahtjeva opozicije i spremnosti vlasti da im izađe u susret. Ipak, očekujem da se na kraju dođe do kompromisa koji bi koliko-toliko zadovoljio i jednu i drugu stranu i omogućio da se naredni izbori održe uz učešće svih političkih partija.Što se tiče samih izbornih rezultata, ne verujem da će ono što je dogovoreno u toku pregovora vlasti i opozicije imati značajniji uticaj na njih“, zaključio je.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar