INTERVJU Raša Nedeljkov: Vučić gubi oreol neranjivosti. Da su nalazi Crte nerealni, izbori bi bili odavno održani

Odgovorio je i na komentar Borka Stefanovića iz SSP, ali i na zamerke na to što su stranke opozicionog bloka merene zasebno, a ne u koalicijama, pa su sve ostale daleko ispod cenzusa. 

“U vreme sprovođenja istraživanja proevropska opozicija nije potvrdila da će u takvoj koaliciji izaći na izbore. Te potvrde i dalje nema. Ne tvrdim, ali pitam se da li nekima smeta što je meren pojedinačni potencijal partija zbog međupartijskih pregovora o podeli kolača”, kaže Nedeljkov. 

Vaše istraživanje izazvalo je burne reakcije vlasti, ali i opozicije koja je u celosti ostala ispod cenzusa. I jedni i drugi iskazuju nepoverenje prema vašim nalazima? 

Reakcije pokazuju da se istraživanje ne tumači na osnovu metodologije – a Crta nalaze plasira uz punu transparentnost o metodu, uzorku, odzivu – nego samo kroz sopstvene političke interese. 

Kao da se neki prave nesvesni veličine promena kroz koje Srbija prolazi duže od godinu i po. Vlast (znači Vučić, pre svega) je izgubila oreol neranjivosti. Građani emituju referendumsku atmosferu u kojoj se borba vodi između dva pola – Vučićeve i Studentske liste. 

To ne odgovara vlasti, ali sama je gradila takav ambijent alergijom na  pluralizam i podsticanjem polarizacije. Opozicione stranke su donekle kolateralna žrtva u situaciji u kojoj je poverenje građana u partije veoma nisko.

Vlast je nametala stav da je bavljenje politikom, u slučaju svih sem nje same, prljav posao. Opozicija je sistemska pojava, a mi imamo hegemona koji 14 godina izjeda sistem iznutra – u  proždiranju institucija i mehanizama opozicija je bila prva na meti. 

Deo javnosti iduće izbore ne vidi kao još jedno političko nadmetanje, već kao “biti ili ne biti” za državu i društvo. Da su naši podaci nerealni, izbori bi odavno bili održani.  

Aleksandar Vučić  vas je nazvao propagandistima, a Borko Stefanović iz SSP kazao je da je Crta opoziciji „predvidela“ duplo više brojke nego što su osvojili na izborima 2023. Zbog čega nastaju te razlike između brojki u istraživanjima i rezultata izbora? 

Van konteksta se govori o 2023. i podacima prikupljenim četiri meseca pre izbora. Ne postavlja se pitanje šta su sve to vreme neki političari radili kako bi potencijal koji smo merili pretočili u rezultat. 

Istraživanje koje pominju Stefanović i Informer ukazivalo je na potencijal „brenda“ Srbija protiv nasilja pre nego što je koalicija s takvim imenom i formirana. U tu koaliciju nije ušla cela, čak ni cela levo-liberalna opozicija. Na glasačkom listiću bilo je čak 17 lista, a mi smo u istraživanju pitali za hipotetičku situaciju sa dve ili tri liste.

Vučićeva reakcija mogla bi se shvatiti i kao pojava zvana iluzija frekvencije – kao kada žena koja je ostala u drugom stanju, svuda oko sebe primećuje trudnice. Normalno je da on svuda vidi propagandiste, ali s obzirom na najviše standarde struke koje smo poštovali, verujem da i on zna da su naši nalazi kredibilniji nego što bi hteo da prizna. 

Zameralo vam se i to što stranke udružene u proevropsku opoziciju niste merili kao zasebnu opciju. Možete li da objasnite zašto to niste uradili? 

U vreme sprovođenja istraživanja proevropska opozicija nije potvrdila da će u takvoj koaliciji izaći na izbore. Te potvrde i dalje nema. Ne tvrdim, ali pitam se da li nekima smeta što je meren pojedinačni potencijal partija zbog međupartijskih pregovora o podeli kolača. 

Vaše poslednje istraživanje pokazalo je da studentska lista u ovom trenutku ima podršku od čak 44,9 odsto. Šta je potrebno da se desi da bi se taj nivo poverenja građana održao do izbora? 

Među opredeljenima je podrška 44,9 odsto. Napominjem i da imamo nalaz od 12 odsto neopredeljenih i 9 odsto građana koji kažu da neće glasati.  Ne znamo kad će izbori, šta sve do tada može da se desi, ko će biti na Studentskoj listi, u koliko će kolona opozicija, koje će lažne liste vlast formirati. Zna se da je neophodno mnogo rada i mudrosti, ali i to da ovaj nivo poverenja ne može da se čita kao već osvojen procenat glasova. 

Na poslednjim lokalnim izborima imali smo ogroman broj nepravilnosti, posmatrači Crte u jednom trenutku morali su da se povuku sa terena. Očekujete li iste slike nasilja i na budućim parlamentarnim izborima ako ih budemo imali kao što Vučić obećava?

Ne očekujemo, ali i strahujemo da bi nasilje moglo da bude još gore jer su ulozi mnogo viši. Teskobom nas ispunjava to što policija i tužilaštvo ne postupaju neselektivno prema nasilnicima, ni tokom izbornog dana, ni u drugim prilikama. 

Šta je rešenje u takvim situacijama za same posmatrače? Da li veliki broj ljudi na terenu može biti jedina zaštita od nasilja i krađe izbora? 

Nenormalno je normalizovano da su izbori situacija visokog rizika, da se kvalitet izbornog dana “meri” brojem ljudi bačenih sa mosta. I nije ugrožena samo bezbednost posmatrača, napadnut je i institut nezavisnog posmatranja. 

Svedočimo inflaciji „posmatračkih“ misija. Lažni posmatrači sa strane vlasti (neki su bili i na famoznom letu za Tivat) obesmišljavaju posmatranje. Mešaju se u rad biračkih odbora, zastrašuju birače. Postoje i dobronamerni građani koji žele da prisustvom na „bojnom polju“ budu protivteža zlonamernima. Članovi naše misije se ipak kompleksnije spremaju za posmatranje, po jasnim međunarodnim standardima. 

Iako kroz tzv. Petrašinovićeve zakone imamo neko usklađivanje s ODIHR preporukama, čini se da je po pitanju fantomskih listi stvar još gora. Ništa se nije uradilo ni s ucenama, spiskovima s kapilarnim glasovima u javnim preduzećima, pretnjama otkazom i plaćanjem glasova. Može li se u takvim uslovima do pobede na izborima i na koji način? 

Neophodna je ogromna mobilizacija i ozbiljna priprema članova biračkih odbora. Oni moraju da budu maksimalno budni na svakom biračkom mestu. Vodi se borba za princip smenjivosti vlasti - uprkos katastrofalnim izbornim uslovima. 

Kada je EU komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila usvajanje Petrašinovićevih zakona, poručili ste joj da se „seti tih važnih zakona kad sledeći put vidi novinare razbijenih glava, studente ubačene u prtljažnike automobila, kriminalce s lažnim policijskim i BIA značkama koji ulivaju strah do kostiju“. Kako komentarišete to pristajanje EU da joj režim u Srbiji povremeno „zamaže oči“ ovakvim potezima? 

Marta Kos ne živi u Srbiji. Mi živimo i znamo kako izgleda primena zakona. Marta Kos je diplomatkinja, a ja sam aktivista. Ne smemo, ipak, zaboravljati da niko sem nas, građana Srbije, ne može da promeni Srbiju. I to da je promeni tako da bude spremna da, kao i Marta Kos, živi u EU, što je, verujem, najveći interes Srbije.