0
"Laži i pretnje kao odgovor na argumentovane kritike ne bi smele da se očekuju od parlamenta. Ipak, ne mogu reći da smo iznenađeni. S obzirom na činjenicu da se većina narodnih poslanika od početka 'rada' aktuelnog saziva ponaša kao da je Narodna skupština istureno odeljenje ili dopisništvo političkih tabloida i megafon za govor mržnje, bilo je pitanje dana kada će se i Crta i druge organizacije civilnog društva naći na meti", navodi u intervjuu za Nova.rs Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
Ta organizacija prethodnih dana bila je meta poslanika SNS Aleksandra Martinovića i Vladimira Orlića, pa je prvo dovedena u vezu sa pokušajem državnog udara i ubistva predsednika države, da bi potom na sednici Skupštine Martinović izneo niz optužbi na račun Nedeljkova, kao i podatke o direktorki te organizacije Vukosavi Crnjanski.
U prenosu uživo naveo je tačno u kojem naselju živi, u kolikom stanu i marku automobila koji vozi i dodao da je sedište Crte u “vili na Dedinju koja se može porediti s ambasadama”.
Gde je pređena crvena linija?
Ta crvena linija se neprestano pomera i iz dana u dan u sve većoj meri se normalizuju pojave kao što su nasilje i progon neistomišljenika. Jureći za tom linijom kao da smo se vratili 30 godina unazad – od vile Vuka Draškovića na Ženevskom jezeru do Crtine vile na Dedinju. Da ne govorimo koliko je to jeftina populistička demagogija. Čak i da radimo u vili na Dedinju, to ne bi moglo da poništi činjenice koje iznosimo i koje, između ostalog, dokazuju da se narodni poslanici ne ponašaju kao zakonodavna vlast države, da ne vrše nikakvu kontrolu nad izvršnom vlašću i da, umesto da zastupaju interese građana, uglavnom zagađuju društvenu klimu.
Zašto je vaša organizacija bila meta napada?
Povod su naše prijave nadležnom skupštinskom odboru protiv poslanika koji krše Etički kodeks koji su sami usvojili. Uzrok je u sumanutom uverenju vladajuće većine da svaki kritički glas u javnosti mora da se kazni i ugasi.
Koliko ste zabrinuti zbog svega što se izdešavalo? Izneti su podaci o tome gde živi vaša saradnica, šta vi vozite…
Nije, naravno, lako ni direktorki Crte Vukosavi Crnjanski, ni meni, ni bilo kome od naših kolega, ali osim uznemirenosti koju osećate kada vam lepe etikete, osećamo i veliku neprijatnost što, hteli ne hteli, bivamo uvučeni u tu hiperprodukciju magle u kojoj se ne vide stvarni problemi društva i fokus javnosti se pomera na trivijalnosti. U danu kada je poslanici trebalo da raspravljaju o Zakonu o klimatskim promenama, najvećem hroničnom problemu s kojim se čovečanstvo suočava, u Skupštini se lupeta o tome koja kola ja vozim.
Našta vam ukazuje ovakva retorika poslanika i visokih funkcionera SNS? Šta žele time da postignu?
Sav taj neprestani lov na veštice služi tome da se prikrije ono na šta civilno društvo odavno ukazuje – da nam je država zarobljena i da su skoro sve institucije podređene volji jednog centra moći.
U jednom danu stigla je podrška za vas i Krik, a ujedno i osuda napada iz čak osam amabasada zemalja EU. Da li ste to očekivali?
Podrška je važna i ne mogu dovoljno da izrazim koliko smo zahvalni na njoj. Još nam više znači podrška koju dobijamo iz naše zemlje, od građana Srbije. Niko sa strane neće moći da reši ogromne probleme u kojima se nalazimo dok se mi građani ne pokrenemo i dok kao društvo ne nađemo u sebi snagu da se suprotstavimo zloupotrebi sistema. Za početak, da ne ćutimo.
Šta vi možete da preduzmete, kako može neko da se odbrani od takvih napada?
Mi možemo da nastavimo da radimo svoj posao, da posmatramo i dokumentujemo kako (ne) rade institucije sistema i da zahtevamo odgovornost onih koji vode i čine te institucije, koristeći sve zakonske mehanizme koje imamo na raspolaganju, makar i da bismo dokazali da oni ne funkcionišu. Možemo i moramo i da pružimo svu podršku hrabrim ljudima koji daju nadu da borba ima smisla, poput Marije Lukić, Aleksandra Obradovića i Milana Jovanovića.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
