0
Tokom obeležavanja godišnjice atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića, u porodičnom mauzoleju Crkve Svetog Đorđa na Oplencu, venac na grob svog dede položio je prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u pratnji sina princa-naslednika Filipa, snahe princeze Danice, brata kneza Mihaila i snahe kneginje Ljubice. Kraljevska porodica ponovo je odbila da učestvuje u zvaničnoj državnoj ceremoniji koju su predvodili predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
Članovi kraljevske porodice predvođeni prestolonaslednikom Aleksandrom položili su venac na grob Kralja Aleksandra I neposredno pred početak Svete Arhijerejske Liturgije u Crkvi Svetog Đorđa, koju je služio arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan.
Ovim činom Kraljevska porodica Karađorđevć drugi put za redom odbila da učestvuje u državnom protokolu koji je održan nešto kasnije, a koji po pravilu predvodi ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Venac kraljevske porodice nosili su mladi Šumadinci u narodnim nošnjama.
Za razliku od prethodnog puta, kada je princ-naslednik Filip sa porodicom položio venac na grob Kralja Petra I neposredno pred početak državne ceremonije, po prvi put odbivši da polaže venac u okviru državnog protokola koji je tada predvodila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka se ovoga puta nije pojavila na Oplencu pa su venac u ime države položili predstavnici njenog ministarstva, predstavnici Vojske Srbije i lokalnih samouprava.
Članovi kraljevske porodice na čelu napustili su Oplenac nakon završene Svete arhijerejske Liturgije, ne sačekavši državnu ceremoniju.
„Danas se sećamo tragičnog 9. oktobra 1934. godine, kada je Kralj Aleksandar I od Jugoslavije ubijen u Marseju. To nije bio samo strašan gubitak za Kraljevsku porodicu, nego i za naš narod i sve narode Kraljevine Jugoslavije, ali i za Evropu i svet, jer je veliki državnik i diplomata pao kao žrtva totalitarnih ideologija zla, nacizma i fašizma. Kralj Aleksandar Ujedinitelj posvetio je svoj život idealima jedinstva, mira i napretka. Vođen snažnim osećajem dužnosti i ljubavi prema svom narodu, neumorno je radio na jačanju države i obezbeđivanju stabilnosti u uzburkanim vremenima. Njegova vizija je bila da svom narodu omogući stabilnost i sigurnu budućnost; on je gradio kada su drugi rušili. Nikada ne zaboravimo njegovu žrtvu i njegovu nepokolebljivu veru u vrednosti jedinstva, mira i narodnog dostojanstva“, poručio je prestolonaslednik Aleksandar II.
Princ – naslednik Filip is istakao je da je za njega dan sećanja ali i ponosa.
„Moj pradeda, Kralj Aleksandar I, nije bio samo vladar, već simbol hrabrosti i vere u bolje sutra. Sećajući se Kralja Aleksandra I, podsećamo se da istorija nije samo prošlost, to je i poziv da gradimo budućnost na vrednostima koje je on zastupao: jedinstvu, poštovanju i veri u zajednički život. Srbija ima snagu da ponovo bude dom svih svojih naroda“, poručio je princ Filip.
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat i kao „Ujedinitelj“, bio je vrhovni komandant srpske vojske u Velikom ratu. Pod njegovim vrhovnim zapovedništvom srpska vojska izvojevala je velike pobede vraćajući slobodu otadžbini i ispisujući stranice koje su ušle u svetske vojne anale. Ubijen je u atentatu u Marselju 1934. godine.
Atentat na kralja Aleksandra I Karađorđevića izvršio je pripadnik VMRO-a (Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije), Vlado Černozemski, uz podršku ustaškog pokreta.
