Srpski parlament ne predstavlja šire srpsko društvo. Raznoliki parlament i slobodni mediji stubovi su demokratije i mnogi smatraju da to u Srbiji nedostaje. Verujem da je legitimitet parlamenta bez stvarne opozicije pod znakom pitanja, rekla je u intervjuu za Nova.rs evropska poslanica Tanja Fajon.
Dugo ste isticali da Srbija mora da popravi stanje u vladavini prava, navodeći da će od toga u zavisti napredak naše zemlje ka Evropskoj uniji. Kako ocenjujete trenutno stanje sa vladavinom prava u Srbiji? Da li će u narednom periodu više pažnje biti posvećeno ovom pitanju?
Otkako je predsednik Vučić potvrdio da će se nova metodologija proširenja primenjivati na Srbiju, to je odmah značilo da će biti potreban još veći politički nadzor Evropskog parlamenta. Ovo pitanje je posebno važno jer zahteva snažnu ulogu Evropskog parlamenta, posebno u pogledu osnovnih reformi demokratskih institucija, vladavine zakona i medija. Naš prioritet će biti da osiguramo da se metodologija u potpunosti primenjuje i da svako vraćanje unazad ima stvarne posledice. Snažno podržavam Vučićevu odluku, jer je Srbija zabeležila očigledan pad u ključnim oblastima kao što su demokratija, sloboda medija, vladavina zakona i borba protiv korupcije.
Koliko je Srbija trenutno daleko od Evropske unije?
Кao sam navela u prethodnom odgovoru, novi pristup procesu proširenja definitivno bi mogao promeniti tempo otvaranja poglavlja. Uspešno otvaranje različitih poglavlja otvoriće neka direktna vrata prema fondovima i programima Evropskoj uniji koji će put ka EU učiniti bližim i opipljivijim za ljude iz Srbije koji zaslužuju prednosti Unije što pre. Lopta je na strani Srbije. Spremni smo da se direktnije uključimo u nadzor procesa.
U kojim još aspektima naša zemlja zaostaje?
Nedavni masovni protesti su pokazali da ljudi nisu zadovoljni trenutnim stanjem i da zahtevaju promene. Jedan od glavnih problema ostaju nedostatak slobode medija i napadi na novinare. Ne mogu dovoljno naglasiti koliko je ovo neprihvatljivo! Pored protesta, važno je da nastavimo da unapređujemo i reformišemo političku kulturu u Srbiji. Tim pre što Narodna skupština ne predstavlja čitavo društvo, jer su opozicione stranke van parlamenta. Takođe, vlada je izgubila poverenje velikog dela biračkog tela, što pokazuje izlaznost manja od 50 odsto.
Bili ste deo tima EU parlamentaraca koji je učestvovao u neuspešnim pregovorima između vlasti i opozicije. Jeste li razočarani time što deo opozicije na kraju nije izašao na izbore?
Kolega Bilčik i ja smo pokušali da izbegnemo ovaj scenario, ali veliki deo opozicije, iako je podržavao naše napore na poboljšanju političkih uslova, izgubio je poverenje u vladajuće institucije i medije, odnosno njihovu sposobnost da sprovedu izbore blizu očekivanih standarda. Ne mogu da promenim stvarnost. Moramo se usredsrediti na poboljšanje budućnosti i nastaviti da dopiremo do najširih mogućih političkih snaga u našim aktivnostima podrške demokratiji. To znači da se u dijalog trebaju uključiti i stranke koje su van parlamenta.
Nakon 21. juna, pojavile su se brojne informacije o neregularnosti izbora u Srbiji. Kako vi gledate na to, jesu li prethodni parlamentarni izbori bili regularni?
Tačno je da smo primili mnogo pojedinačnih žalbi u vezi sa neregularnostima nedavnih srpskih izbora. Ja lično nisam mogla da učestvujem u misiji za posmatranje izbora u Beogradu zbog nesrećnih ograničenja uslovljenih koronavirusom. Specijalna misija za procenu izbora je zaključila da su glasači ostali nedovoljno informisani i frustirani zbog činjenice da opozicija nije imala adekvatan pristup medijima. Oni su zabeležili više nepravilnosti nego na prethodnim parlamentarnim izborima 2016. i predsedničkim izborima 2017. godine.
Verujem da su Srbiji zaista potrebno hitno poboljšanje izbornog porcesa. Pomenula bih nekoliko preporuka koje je nedavno istakao CeSID – da se standardizuje obuka osnovnih članova biračkih odbora o sprovođenju i praćenju izbornog procesa i da se definišu precizni i profesionalni kriterijumi za članove biračkih odbora. Takođe, treba omogućiti domaćim i međunarodnim posmatračima da dodatno akredituju nove posmatrače u slučaju ponovljenih izbora. Neophodno je osigurati strogu kontrolu nad zakonitošću potpisa koji podržavaju izbornu listu kako bi se osigurala puna transparentnost.
Ipak, primetno je da su izostale brojne čestitke iz Evropske unije pobedničkoj strani nakon izbora. Zbog čega je to tako?
Hteli mi to da priznamo ili ne , srpski parlament ne predstavlja šire srpsko društvo. Raznoliki parlament i slobodni mediji stubovi su demokratije i mnogi smatraju da to u Srbiji nedostaje. Verujem da je legitimitet parlamenta bez stvarne opozicije pod znakom pitanja.
#related-news_0
Iz redova opozicije neretko se može čuti da je EU neprincipijelna, jer podržava demonstranate u Belorusiji, a ćuti na slične događaje u Srbiji. Zbog čega je to slučaj?
Ja i moja grupa socijalista i demokrata podržali smo mirne demonstracije u obe zemlje i osudili svaki oblik nasilja ili suzbijanja vlasti! Demokratsko je pravo svakog građanina da protestuje protiv vlasti i njihovih odluka.
Kao što je izastao oštriji odgovor Komisije o izlaznosti na izbore, izostala je i snažna poruka kada je reč o protestima. Ipak, nadam se njihovom pozitivnom odgovoru o stvaranju i nepristrasnom radu izveštaja više stručne grupe o zarobljavanju države i medija, jer bi to pomoglo u identifikovanju i proceni nekih ključnih problema koji trenutno muče srpsku demokratiju i predstavljalo bi dobru osnovu za dalje angažovanje institucija EU i polazna osnova za utvrđene neophodne promene u Srbiji. Koordinirani napori Evropskog parlamenta i Evropske komisije pokazali su se efikasnim u rešavanju političke krize u drugim zemljama u regionu.
Često ste bili meta kritike predstavnika vlasti u Srbiji. O vama su govorili Aleksandar Martinović, Aleksandar Vulin, a kritikovala vas je i premijerka Ana Brnabić. Jeste li to doživljavali kao pritiske?
Nivo političkog dijaloga u Srbiji je veoma kritičan i nizak, na šta sam već ukazivala u prošlosti. Nažalost, slično je i u mojoj zemlji, gde oštre reči, direktne kritike, pa čak i govor mržnje koriste ne samo neki vidljivi članovi vladajuće stranke, već i sam premijer. Veoma je tužno što neki političar umesto da vodi dijalog s poštovanjem, koristi „lak“ izlaz bez poštovanja. Naravno, ne moramo se slagati u svemu, ali iskreno verujem da bi nam dijalog i poštovanje pomogli da se ponekad čak i nađemo na sredini i pronađemo najbolja rešenja za ljude i povratimo njihovo poverenje u politiku.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare