Evropski parlament usvojio je rezoluciju o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije u 2023. godini u kojoj je izrazio zabrinutost zbog odbijanja Srbije da se priključi sankcijama protiv Rusije i destabilišućeg uticaja srpskih vlasti na region.
Izraženo je i žaljenje zbog toga što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na izborima u decembru „sistematski zloupotrebljavao institucije i medije“, zbog čega izbori nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima i nisu održani pod fer uslovima.
U rezoluciji se izražava „izrazita zabrinutost zbog efekta prelivanja ruske agresije na Ukrajinu, posebno na južno susedstvo (EU), šire područje Mediterana, južni Kavkaz, centralnu Aziju i Bliski istok“.
Izražava se „žaljenje zbog malignog ruskih uticaja, hibridnog rata i kampanje dezinformacije u tim regionima i poziva na veći angažman i podršku EU“.
EP u dokumentu, koji je sastavio spoljnopolitički odbor EP (AFET), konstatuje da se većina država Zapadnog Balkana uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.
Beogradu je upućen poziv da to što pre takođe učini, „posebno imajući u vidu da je Srbija jedna od jako malog broja evropskih zemalja koje se nisu priključile sankcijama EU usvojenim kao odgovor na rusku agresiju“.
U rezoluciji se podseća da je napredak na putu u EU „moguć samo ako se zemlja koja je u pitanju uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i postigne značajan progres u sprovođenju reformi povezanih sa EU“.
Dodaje se i da ostaje „velika zabrinutost zbog destabilišućeg uticaja koje srpske vlasti imaju na ceo region“.
EP je je izrazio zabrinutost i zbog nepravilnosti i proceduralnih manjkavosti na decembarskim izborima u Srbiji, o kojima su izvestile posmatračke misije EU (I-EOM) i ODIHR.
Naglašava se da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije u samoj srži njenog ulaska u EU i pozivaju kompetentna tela da sprovedu temeljitu istragu u skladu sa preporukama I-EOM, a srpsko se rukovodstvo ohrabruje da omogući konstruktivan, inkluzivan dijalog na celom političkom spektru o neophodnim reformama.
EP „žali zbog činjenice što su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji 17. decembra, zahvaljujući sistematskoj zloupotrebi institucija i medija koju je vršio predsednik (Aleksandar Vučić) kako bi stekao nepravednu i neprimerenu prednost, odstupili od međunarodnih standarda i obećanja Srbije da će održati slobodne i fer izbore“.
Poslanici navode i da se ne može smatrati ta su izbori održani pod fer uslovima i da je zapanjen izveštajima o rasprostranjenim izbornim nepravilnostima.
U rezoluciji se pozivaju i Evropska komisija i Svet EU da preduzmu mere protiv srpskih vlasti ukoliko bi se pokazalo da su one bile direktno umešane u oružani napad u Bnjskoj, na severu Kosova u septembru 2023. i na nasilje koje je izbilo na Kosovu u maju te godine, „ili ako srpske vlasti odbiju da u potpunosti sarađuju“.
Evroposlanici u rezoluciji izražavaju i ozbiljnu zabrinutost zbog izjave predsednika Srbije u kojoj je u februaru podržao moguću vojnu intervenciju Kine protiv Tajvana, suprotno politici EU koja se zalaže za status kvo u Tajvanskom moreuzu i protivi se bilo kakvim jednostranim potezima, a posebno vojnim.
BONUS VIDEO