Edvard Džozef: Nasilje u Novom Sadu demantovalo Grenela

N1: Videli smo određene političke posledice protesta. Premijer je podneo ostavku. Kako vidite, rezultate dosadašnjih protesta? I da sa ovim počinju promene ili se tu završavaju?

Hvala vam na pozivu, drago mi je što pričamo u ovako važnom trenutku. Mislim da su ovi događaji u rukama srpskog naroda, srpskih zvaničnika, srpskih lidera i da je veoma važno da ljudi sa strane to upamte i da zapamte da je ovo zaista isključivo srpsko pitanje. To je pitanje budućnosti Srbije, o tome odlučuju građani Srbije. Samo to moram da naglasim. Iz Sjedinjenih Država, sa evropskog stanovišta, na međunarodnom nivou, ljudi veoma ozbiljno gledaju na ovu situaciju. Ostavka Vučevića je pokazatelj toga. Demonstracije su prilično ozbiljne, nisu samo studentske ili sektorske. I nisu samo u Beogradu

N1: Kako ste videli sve ono što je Miloš Vučević rekao na konferenciji za novinare? Da li vam je to zvučalo iskreno? Zato što je kao jedan od razloga za ostavku naveo napad SNS-ovaca na devojku koja je pisala nešto u blizini stranačkih prostorija SNS.

Nisam u poziciji da sudim o unutrašnjim osećanjima premijera Vučevića. On svakako treba da bude svestan šta se desilo jer je onaj napad na studente demonstrante još jedan ozbiljan napad. Očigledno je još jedna studentkinja povređena. Trebalo bi da vodi računa o tome jer je Novosađanin i bio je gradonačelnik Novog Sada. Zato se nadam da je iskreno zabrinut zbog toga i da shvata da je ovakva reakcija na veoma ozbiljna i neprihvatljiva i da u jednom trenutku Vlada mora da preuzme odgovornost.

N1: Strani mediji, britanski mediji, BBC, govore da formalno premijer Vučić nema neku posebnu moć i da je sva vlast u rukama Aleksandra Vučića. Takođe, vidimo i Mond i Gardijan kako govore i ističu da je Vučić sve autokratskiji. Kako Vi to vidite? Prvi put je, recimo tako, da strana štampa ovako izveštava o dešavanjima ovde u Srbiji.

Mislim da to nikog ne čudi, ne bi trebalo da čudi, da je predsednik Vučić vlasnik sve moći u Srbiji. Tako da to nije nikakvo iznenađenje. Ja bih ipak rekao da je ostavka premijera veoma ozbiljna. I to je drugačije od ostavke ministara pre ovoga. I to ima posledice. Stavlja vlast u drugačiji položaj, nestandardni položaj. Dakle, ovo ima političke posledice. U ovoj situaciji je bio potreban dramatičan gest. E sad, da li je to dovoljno, to je druga priča, ali ja ne delim stav da je to beznačajno. Ako je to ono što ljudi na međunarodnom nivou izveštavaju, ja ne delim to mišljenje.

N1: A kako vidite same proteste? Nema toliko opozicije kao nekih prethodnih godina. Izgledaju više organski. Ljudi imaju specifične zahteve o korupciji, o ljudskim pravima, o odgovornosti, kako krivičnoj, tako i političkoj. Pa kako vidite te proteste? Jer već neko vreme Vlada govori da je to pokušaj obojene revolucije.

Mislim da je to veoma važno pitanje i ponoviću ono što sam rekao na početku, da je veoma važno da ljudi sa strane paze šta govore, a vi koristite ključnu reč, organski. Ovo se svakako čini organskom, autentičnom, istinskom reakcijom. I jedan i drugi nedavni događaj, tragični događaj u novembru, rušenje nadstrešnice kada je poginulo 15 nevinih srpskih građana. Uništeni su i životi mnogih drugih koji su bliski žrtvama. I to je tragična okolnost koju su isticali studenti na početku, ali je dele i mnogi drugi građani Srbije, traže odgovornost, punu odgovornost. Jedan od tih ključnih zahteva koji oni postavljaju je objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. Navodno je upletena i kineska građevinska kompanija, kao i neki drugi izvođači. Sada, očigledno, ovo je dotaklo dublju žicu i odjeknulo u društvu. Njihova percepcija je da u društvu nešto nije u redu. Ali ja zaista verujem da je na Srbima da to definišu i da to izraze i da kažu šta je to.

N1: Pretpostavljam da to govorite zbog onoga što je gospodin Grenel rekao u svojoj objavi da SAD ne podržavaju one koji jurišaju na institucije. Zanimljivo je da to dolazi od osobe koja je sada u Trampovoj administraciji, znajući šta je Tramp uradio 6. januara 2021. Ali kako ste videli Grenelov stav? I da li predstavlja stav SAD?

Prvo, nisam to rekao zbog onoga što je gospodin Grenel. Iskreno verujem da je važno biti oprezan i koristimo reč oprezni kada komentarišemo ovo. Reč je o budućnosti Srbije. Stranci poput mene bi trebalo da budu veoma oprezni u komentarima. Ne treba da tumače stavove građana i drugih. Ali gospodina Grenela mogu da komentarišem, mogu. On je Amerikanac, ja sam Amerikanac i to mogu slobodno da komentarišem. I smatram da je bilo ironično da govori o potrebi poštovanja zakona kada smo ubrzo nakon toga imali ovaj nasilni incident u Novom Sadu. I to priznaje vlast, priznaje bivši premijer Vučević kao razlog što je podneo ostavku. To je priznala i sama vlast. Da je bilo tog nasilja i da je to nasilje bilo neprihvatljivo. Nasilje nad demonstrantima, studentima. Nasilna reakcija. Zato smatram da je ironično što je gospodin Grenel dao taj komentar, kada je odmah nakon toga bilo još više dokaza da nasilje dolazi od onih koji podržavaju vladu. Da podsetim na nešto o gospodinu Trampu, predsedniku Trampu, jer je on pravi američki autoritet. Ne Ričard Grenel ili drugi.

N1: Ali ipak, juče smo čuli predsednika Vučića kako koristi taj Grenelov komentar. A ima i očekivanu podršku iz Moskve i Pekinga. Dakle, kada govori javnosti, on govori o podršci koju dobija od SAD, Rusije, Kine. Uz svet to nema dovoljno jake reakcije Brisela.

Pa opet, evo, ne bih ovo preterano tumačio. Predsednik Vučić može da tumači izjavu gospodina Grenela kako hoće, ali ja to ne tumačim kao blanko podršku vlade SAD. Ja to ne čitam na taj način. Predsednik Vučić hoće da to tako protumači. I opet, suštinu onoga što je Grenel rekao o ponašanju i delovanju odmah su osporile činjenice, ono što se dogodilo u Novom Sadu, što priznaje i bivši premijer Vučević, da su pristalice vlasti počinili nasilje. Američka ambasada se nije oglasila o tom stavu Grenela. Vlade treba da budu oprezne kada govore o tom stavu, ne žele da dođu u situaciju da potkrepljuju ovaj argument, lažni argument, da su ovi protesti neka obojena revolucija ili da neki imaju spoljnu podršku. Zato moraju biti oprezni. Vlade EU i članice Evropske unije, Sjedinjene Države i drugi moraju da vode računa o tome šta govore da se to onda ne koristi da se kaže, vidite, ovo je podrška sa strane.

N1: Samo želim da dodam, mi trenutno nemamo američkog ambasadora, otišao je.

Imate ambasadu i imate otpravnika poslova. Nije bilo ambasadora ni kada je Rusija ničim izazvana izvršila invaziju na Ukrajinu. Ipak, američka ambasada je i dalje komentarisala srpski zvanični odgovor, iako u to vreme nije bilo američkog ambasadora.

N1: Za kraj samo pitanje o tome šta premijer ili premijer koji je podneo ostavku, gospodin Vučević, koji je govorio o dijalogu, rekavši da je Srbiji dijalog potreban. Ali SNS je na vlasti 13 godina. Taj dijalog nismo videli. Da li mislite da postoji šansa za dijalog i kako bi taj dijalog mogao da izgleda?

Pa, evo gde potencijalno postoji uloga spoljnih aktera, uključujući, na primer, Evropski parlament kao posrednika. Setimo se da je ranije o pitanjima vezanim za izbore Evropski parlament preuzeo ulogu. Dakle, ima potencijala za to. To bi mogao da preuzme Evropski parlament, neko drugi u Evropskoj uniji ili Sjedinjene Države. I ima primer, ovde je presedan Dušane, veoma važan, relevantan presedan iz vašeg susedstva, susedne zemlje, Severne Makedonije. Došlo je do ogromnih narodnih protesta protiv tadašnjeg premijera Gruevskog. I opozicija je imala zahteve, pre izbora je bilo pregovora. Došlo je do pregovora u kojima su posredovale Sjedinjene Američke Države, rezultirali su sporazumom poznatim kao Pržinski sporazum, koji bi mogao da bude model. Drugim rečima, postoji takozvani makedonski model o postavljanju uslova za nove izbore. Da se na primer dođe do prelazne vlade, u kojoj opozicionari imaju ključne pozicije u vlasti. Tako da je ovaj makedonski model među mogućnostima koje bi se mogle iskoristiti i prilagoditi u Srbiji. I tu potencijalno imate ulogu spoljnog posredovanja Sjedinjenih Država ili vlada članica Evropske unije ili Evropske unije.

BONUS VIDEO: