8
Poslanici Evropskog parlamenta danas bi trebalo da usvoje rezoluciju kojom se zemljama članicama EU preporučuje da napredak u pregovorima sa Srbijom uslove ne samo uvođenjem sankcija Rusiji, već i vidljivim napretkom u reformama. Na dnevnom redu su, međutim, i amandmani koji se odnose na Srbiju, a u jednom od njih se zahteva i preispitivanja pretpristupnih bilateralnih i EU fondova za našu zemlju i projekata koji se iz njih finansiraju.
Srbija već dugo stoji na evropskom putu, a od rata u Ukrajini i odluke srpskih vlasti da se ne uskladi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji naš položaj je još gori. U prvom nacrtu izveštaja o strategiji proširenja EU predlagao se čak prekid pregovora sa Srbijom, da bi potom četiri poslaničke grupe (socijalista i demokrata, liberala, Evropske narodne partije i zelenih) napravile kompromis.
U finalnom tekstu koji je pripremio izvestilac za novu strategiju proširenja Tonino Picula, a koji je nedavno usvojen na Spoljnopolitičkom odboru EP, preporučuje se državama članicama da sa Srbijom ostvari dalji napredak u pregovorima samo ako se uskladi sa sankcijama Evropske unije Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama.
Pročitajte još...
Takođe, u ovom dokumentu EP piše i da je potrebno pojačati konstruktivan angažman EU sa vlastima Srbije i Kosova da bude postignut sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u okviru dijaloga Beograda i Prištine”.
Sutra će se, na istom plenarnom zasedanju, evroparlamentarci izjasniti i o amandmanu, koji su podneli poslanici EP iz Hrvatske i Portugala Tonino Picula i Pedro Markes. U slučaju da bude usvojen, posledice po Srbiju bi mogle da budu još opipljivije.
Tim amandmanom Srbija se poziva da se sistematski uskladi sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji, kao i da demonstrira “napredak u demokratiji i vladavini prava”, te da prihvati “vrednosti i prirotete EU”.
Takođe, preporučuje se da budu preispitani svi bilateralni i fondovi EU za Srbiju, koji su od koristi srpskoj vlasti.
“…a naročito projekti u Srbiji koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije“, piše u amandmanu.
Imajući u vidu da Srbija ozbiljno kaska u reformama i da nema nameru da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, ovako oštar tekst rezolucije EP (sa usvojenim amandmanom ili bez njega) nije neočekivan.
Iako rezolucije EP nisu obavezujuće za Evropsku komisiju i Evropski savet, Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans i direktor Centra savremene politike, navodi da je reč o dokumentima koji su savetodavni za druge institucije EU i predstavljaju politički stav EP o određenim pitanjima.
“Često je u našim medijima vlast koristila formulaciju da su to neobavezujući dokumenti. To nisu zakoni, ali jesu savetodavna mišljenja. Dakle, mišljenja EP je takvo i ono će biti upućeno Evropskoj komisiji i Evropskom savetu. Podsećam, reč je o najvećoj instituciji u kojoj sede predstavnici političkih partija koji su izabrani direktno od građana EU”, kaže Štiplija za “Novu” i dodaje da je Bundestag doneo sličnu rezoluciju u kojoj se takođe navodi da bi pristup evropskim fondovima trebalo da zavisi od evropskog puta.
On navodi da od početka rata u Ukrajini pa naovamo, reputacija Srbije je sve lošija.
Pročitajte još...
“Ne radi se ovde samo o potpisivanju sporazum u Njujorku (Nikole Selakovića i Sergeja Lavrova). Videli smo i prepucavanje na Tviteru između premijerke i Viole fon Kramon oko posete savetnika čečenskog lidera Ramzana Kadirova”, kaže Štiplija.
Nakon glasanja izveštaj Tonina Picule će i formalno dobiti status rezolucije, koja je i zvanični stav Evropskog parlamanta o stanju politike proširenja.
Kako je preneo European Western Balkans, kada su u pitanju ostale države Zapadnog Balkana, u izveštaju piše i da bi trebalo pomoći BiH u rešavanju 14 ključnih prioriteta, kao preduslov za dobijanje statusa kandidata, kao i podsticati ubrzanje procesa pristupanja Crne Gore.
Ostaje li SNS u Evropskoj narodnoj partiji
Očekuje se da će rezoluciju podržati i članovi Evropskih narodnih partija (ENP), čija je pridružena članica SNS. Nemanja Todorović Štiplija navodi da naprednjaci nisu učestvovali u poslednje dve skupštine te grupacije stranaka – u Zagrebu i u Roterdamu.
“Tu očigledno postoje neka razmimoilaženja između partija. Isključenje ili bilo koja druga mera koja bi došla od strane Evropske narodne partije ide usporeno. Trebalo je mnogo godina da reaguje na pošanje FIDES-a, ali i nekih drugih partija sa sličnim tendencijama. Reakcija će biti, ali je potrebno vreme”, zaključuje Štiplija.
BONUS VIDEO Rezolucijom na rezoluciju – naprednjaci protiv Brisela
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
