Tri rak rane Srbije zbog kojih nas Evropa neće

Podsetimo, N1 je nedavno imao uvid u dokument Evropskog parlamenta u kom se “Srbija poziva da dostigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kad je reč o slučajevima kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve poput Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbije”, navodi se u jednom od “kompromisnih amadmana”, koji potpisuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.Krušik - trgovina oružjem uz posredstvo privilegovanihMali broj afera uspeo je da uzdrma srpsku javnost, odavno naviknutu na “mutne radnje” onih "u foteljama". Ipak, među onima koje su dobrano potresle Nemanjinu 11, ali i Andrićev venac, upravo je priča o nelagalnoj trgovini oružja u kojoj je, kako se tvrdi, bio umešan Branko Stefanović, otac nekadašnjeg ministra policije, a sada odbrane - Nebojše Stefanovića.Informaciju da se Branko Stefanović bavio (pre)prodajom oružja javnost je saznala pre dve i po godine, zahvaljući pisanju nedeljnika NIN. Kako se navodilo, firma u vlasništvu oca ministra policije “United BG” je dobila dozvolu od Ministartva trgovine i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova da prodaje oružje.

Od ovakvih tvrdnji ministar Stefanović se branio izjavom kako njegov otac nije prodao nijedan metak, te da njegova firma nije imala ni dinar prometa.“Nijedna kompanija mog oca nikada ništa nije proizvela, kupila ili prodala. To vrlo lako može da se vidi. Nijedan jedini metak”, poručivao je Stefanović krajem oktobra 2018. godine.Da ovakvo, nemušto, obrazloženje odlazećeg ministra ne bude “tačka na a”, pobrinuli su se novinari Balkanske istraživačke mreže(BIRN). Naime, oni su objavili da Branko Stefanović zaista nije prodavao oružje preko svoje kompanije, već da je to činio kao predstavnik fabrike GIM. Kako se navodi, on je posredovao između fabrike Krušik u Valjevu i kupca oružja iz Saudijske Arabije, a ime Branka Stefanovića našlo se i u zvaničnom zahtevu koji je GIM uputio fabrici Krušik radi pregleda robe.

Kasnije je BIRN objavio i zvaničan zahtev za dobijanje saudijske vize, upućen ambasadi u Sarajevu u maju 2018. godine. Tu se navodi da je otac ministra policije pravni savetnik firme GIM.Reagujući na ove informacije, ministar Nebojša Stefanović ponovo je odgovorio sa koristeći tezu da je sve “vrlo lako proverljivo” i da njegov otac nema nikakve veze sa GIM-om.

“Moj otac nije povezan sa GIM-om. Na bilo koji način. Dakle, nikakvu vezu sa GIM-om nema. Ja vam to decidno kažem. To može, na kraju krajeva, vrlo lako da se proveri”, poručivao je on.Da otac ministra ipak nije samo “obični zaposleni”, novinari BIRN-a su nastojali da dokažu i informacijom da je on u maju 2018. posetio italijansku fabriku oružja “Bereta” kao jedan od trojice predstavnika firme GIM. Međutim, on je na taj poslovni put otišao sa članovima visoke delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a u toj delegaciji bio je u svojstvu specijalnog savetnika.Ova, nelegalna trgovina oružjem, kao i činjenica da je uzbunjivač Aleksandar Obradović, umesto da bude nagrađen zbog doprinosa u borbi protiv korupcije, kažnjen i progonjen od strane države i njoj naklonjenih medija, podstakla je predstavnike Evropskog parlamenta da opomenu Srbiju da nije rešila ovu aferu.Jovanjica - ministri u poseti najvećoj plantaži marihuaneSlučaj “Jovanjica” od trenutka otkrivanja je u žiži javnosti, a način proizvodnje, sama organizacija, kao i činjenica da je reč o najvećoj plantaži za proizvodnju opojne droge u ovom delu Evrope, definitivno stvara uverenje da to nije moglo da se događa bez znanja najviših državnih zvaničnika.To je očigledno primećeno i od strane javnosti u EU, koja od država Srbije traži da razreši ovaj skandal, odnosno da odgovori na pitanje ko je protežirao vlasnika imanja “Jovanjica” Predraga Kuluviju.Ubrzo nakon otkrivanja afere pojavila se i informacija da je Koluvija, nakon privođenja, zvao Andreja Vučića, brata predsednika Vučića, da mu pomogne. Informacija nikada nije potvrđena, a povodom nje predsednikov brat nikada nije saslušan.Istraga je utvrdila da je tokom upada na poljoprivredno dobro otkriveno da se u plastenicima na ovom imanju nalazi oko 649,4 kilograma osušene marihuane, ali i plantaža od 65.581 stabljika kanabisa. Istraga medija, najpre “Insajdera”, pokazala je da je “Jovanjica” dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u ukupnom iznosu od 3,9 miliona evra.Nove sumnje u to da ova afera nije mogla da prođe bez znanja državnog vrha bacila je i činjenica da su imanje “Jovanjica” često posećivali pojedini politički funkcioneri, među kojima je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, zatim Dragomir Petronijević iz Gradskog veća Beograda, ali i Dragan Sikimić, koji danas vodi Agenciju za borbu protiv korupcije.

Telekom - kočnica Srbije na putu ka EUDa sporni ugovor koji su potpisali Telekom i Telenor može da ugrozi put Srbije ka Evropskoj uniji, znalo se čim jepomenuti dokument ugledao javnost.Obračun sa SBB-om, odnosno citat iz ugovora između Telekoma i Telenora, u kojem se ističe da je krajnji cilj slamanje kompanije SBB, pokazuje da se u Srbiji ne poštuju pravila konkurencije, odnosno da prednost imaju oni koji služe kao servis vladajućoj stranci, što je iz ugla Evropske unije neprihvatljivo, imajući u vidu da ta zajednica posebnu pažnju pridaje negovanju zdrave konkurencije.U izjavi koju je nedavno dao našem portalu, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi je rekao da afera “Telekom” prevazilazi granice Srbije i da je reč o temi koja je važna za Evropsku komisiju.“Ovo nije samo problem unutrašnje prirode, ovde je reč o tri kompanije od kojih su dve iz Evropske unije. Baš zbog toga bi Evropska komisija morala da reaguje, jer u Srbiji nema pravosudnih i nezavisnih regulatora”, naveo je Beširi, dodajući da će ugovor koji su potpisali Telekom Srbija i Telenor direktno uticati na pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije.“To poglavlje još uvek nije otvoreno, a glavni razlozi za to su, prema izveštaju Evropske komisije iz 2020. godine, nekontrolisana državna pomoć onim preduzećima koja narušavaju slobodno tržište i skromni napori sudova da se bave ovim pitanjima. U izveštaju je istaknuto da Srbija malo radi kako bi primenila pravila konkurencije, posebno kod državnih preduzeća. To ‘posebno’ je izričito navedeno u izveštaju. Zato očekujem da će se u narednom izveštaju Evropska komisija posebno baviti restriktivnim ugovorima, odnosno sporom komapnije SBB s Telekomom i Telenorom”, kaže Beširi, naglašavajući da Srbija ne može da postane punopravni član Evropske unije ukoliko ne primenjuje zakone.

Međutim, afera “Telekom” ne odnosi se samo na ugovor koji je ova firma potpisala sa Telenorom, već i zbog činjenice da je novcem ove firme, odnosno sredstvima građana Srbije, indirektno podpomognut rad privatnih, provladinih medija, čime je država zaobilazi zakonsku zabranu da upravlja i kontroliše medije.Jedan od takvih ugovora je i onaj koji je Telekom potpisao 15. oktobra 2018. godine sa Wireless Media Igora Žeželja. Tim ugovorom, Telekom se obavezao da toj kompaniji isplati 37,95 miliona evra za ‘prava’ koja stiče u kompaniji ‘Mondo Inc’.Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa između 'Telekom Srbija' i 'Wireless Media' doo", problematičan je najviše zbog člana 10. kojim se predviđa isplata u iznosi 37,95 miliona evra, a član 4. prava Telekoma vrednuje sa 27,95 miliona evra.

Zbog toga su se u javnosti pojavile sumnje da je razlika od 10 miliona evra iskorišćena za kupovinu dnevnog lista “Kurir”, o čemu je prethodne godine najviše govorila potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.Izveštaj EP o Srbiji pre kraja februaraNa izveštaj Vladimira Bilčika o Srbiji, kako saznaje N1, stiglo je skoro 400 amandmana članova Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Usaglašavanje teksta amandmanma između predstavnika raznih političkih grupacija trajalo je neuobičajeno dugo i umesto nekoliko sati, pregovori su trajali puna tri dana. Kompromisom se došlo do 38 amandmana, ali je neizvesno da li će u ovom obliku i biti usvojeni, jer postoji nezadovoljstvo dela poslanika najbrojnije parlamentarne grupacije Evropske narodne partije, čija je članica i SNS, delom kompromisnih amandmana.

O amandmanima i izveštaju u celini glasaće Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta 23. februara, Evropski parlament na mini plenarnoj sednici zakazanoj za 24 i 25. mart.https://www.youtube.com/watch?v=Rk6RYlm6WAE&t=1sPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram