4
Možda zbog litijuma treba da padne i cela vlada, i oni, i predsednik države da krivično odgovaraju, da se vidi zašto su oni tako čvrsto obećali privatnoj kompaniji da će projekat biti realizovan, kaže profesor Hemijskog fakulteta i član Demokratske stranke Branimir Jovančićević.
Smatra da je današnji događaj u Vladi Srbije pre svega politički i da predstavlja svojevrsno uvlačenje akademske zajednice u politiku, prenosi N1.
Podsetimo, danas se održava sastanak „Jadar na dlanu“, ali iza zatvorenih vrata. Građani će moći da čuju samo predsednika i ministarku rudarstva, dok ostale profesore i dekane Beogradskog Univerziteta, kao i njihove prezentacije neće biti dostupne ni medijima ni građanima.
4
7
2
„Da je ovakav događaj organizovan pre pet, deset ili petnaest godina, to bi bio prirodan skup. Međutim, danas su, kao što možemo da vidimo, predstavnici akademske zajednice pozvani da učestvuju u jednom, rekao bih, političkom performansu“, kazao je on.
Šta će zajednica da kaže predsedniku, manje je bitno, jer je predsednik, pretpostavlja, već pripremio svoje zaključke i „mi ćemo ih čuti na televizijama koje on kontroliše“.
„Plasiraće se priča da se ovo nalazi u jednom transparentnom procesu, a zapravo o transparentnosti nema ništa jer je sve rađeno u tajnosti“, kazao je on.
On je podsetio na slične pokušaje pravljenja ovakvih razgovora sa akademskom zajednicom pre nekoliko godina, ali da od samih projekata nije bilo ništa.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović najavila je danas mobilnu aplikaciju za praćenje životne sredine.
Profesor je ovo ocenio kao igrariju.
„Životna sredina je jedan mnogo kompleksni problem. U Srbiji je danas životna sredina toliko urušena i devastirana, a mi ćemo problem da rešavamo jednom aplikacijom. Mi smo svedoci da je država Srbija pretvorena u kontejner, zatrpana đubretom, komunalnim otpadom, sa zagađenim vazduhom, sa zagađenim vodama. I ako će taj problem da nam reši jedna aplikacija, to je stvarno udar na našu inteligenciju“, istakao je on.
Upitan da li bi mogla da se desi situacija u kojoj naučna zajednica kaže državnom vrhu da je protiv iskopavanja litijuma, pa da država od projekta odustane, Jovančićević kaže da je akademska zajednica svoje već obavila.
„Da bi mogla nešto da kaže, mora se sprovesti jedan vrlo, vrlo ozbiljan projekat. Od uzimanja uzoraka pa sve nadalje, do predloga od strane kolega tehnologa kako to treba da se izvede. Međutim, ko nam daje garancije, kad sve mi to i uradimo, da će sutra neko, ako je u pitanju strana kompanija, to u istinu tako i da uradi. Jednostavno situacija je dovedena do potpunog absurda“, rekao je on.
Mišljenja je da sve aktivnosti sa Rio Tintom u ovom trenu moraju da se prekinu.
„Ja znam da je to za političko rukovodstvo verovatno vrlo težak posao, možda i nemogući. Možda zbog ovoga treba da padne i cela vlada, i predsednik države da krivično odgovaraju, da se vidi zašto su oni tako čvrsto obećali privatnoj kompaniji da će projekat biti realizovan. To jesu spekulacije, ali postoji bojazan da su garancije toliko čvrste i jake da je predsednik Vučić sa svojim prvim saradnicima stvarno nalazi u nezgodnim situaciji. Ne može ni napred, ne može ni nazad. Ne može ni da odstupi, ni da poništi ideju sa Rio Tintom ili da uradi nešto suprotno“, rekao je on.
Naučnici, u ovom trenu, mogu samo da se politički izjasne.
„Kao hemičar, kao profesor industrijske hemije i kao profesor hemije životne sredine, na osnovu svega onoga što sam do sada uradio, na osnovu radnog iskustva i na osnovu životnog iskustva koje sam stekao, tvrdim da projekat sa Rio Tintom mora da se prekine. Ukoliko se to ne uradi, napraviće se velika šteta državi Srbiji“, rekao je on.
Objasnio je i zašto.
„Otvaranje takvog jednog rudnika, bez obzira da li to bio površinski ili podzemni kop, potpuno bi devastiralo jedan od najlepših i najznačajnijih delova zapadne Srbije. Posebno je opasno što se sve to nalazi na vodonosnom sloju, zato što se u toj aluvijalnoj formaciji nalazi velika količina i velike rezerve kvalitetne pijaće vode. Te rezerve su takve da bi mogle da snabdevaju možda celu teritoriju Srbije, a danas je voda značajniji resurs od litijuma. Mi bez litijuma možemo, ali bez vode ne možemo. Iako uništimo taj značajniji resurs, mi smo napravili veliku štetu zarad male koristi“, objasnio je.
Dodaje da je sam tehnološki postopak veoma agresivan.
„Podrazumeva upotrebu jakih mineralnih kiselina. Naravno da mi imamo iskustva sa tom čuvenom sumpornom kiselinom. Međutim, ovde prete opasnosti iz činjenice da mi svakodnevno treba da transportujemo ogromnu količinu sumporne kiseline celom dužinom države Srbije. U takvim prilikama, akcidenti su potpuno normalna stvar. A zamislite da se izlije cisterna koncentrovana sumporne kiseline u životnu sredinu, šta bi to značilo za to mesto gde se sumporna kiselina izlila“, poručio je on.
Na konstataciju da je predsednik rekao da će za ovo biti napravljene posebne pruge, Jovančićević pita kako sada izgledaju „naše posebne pruge koje prevoze opasne hemikalije“.
„Što bih ja danas poverovao predsedniku Vučiću, da će to u budućnosti biti neke drugačije pruge. To je samo njegova reč. A njegova reč zna šta znači i koliko možemo da joj verujemo? Ja lično ne verujem“, kazao je.
Istakao je da jalovišta vekovima opstaju i da u Srbiji imamo jalovišta iz rimskog doba.
„To su mrtve teritorije. Mi sa njima ne možemo ništa da uradimo. I podsećam još jednom, sve to na jednom od najlepših krajolika Srbije, jadarska oblast, Mačva“, rekao je on.
Smatra da ono što se dešava na Homolju možda je i veći problem nego u zapadnoj Srbiji.
„Tamo se nalazi takozvano samorodno zlato. Njegova koncentracija je toliko niska da morate da napravite od njega cijanidni kompleks. A onda iz tog cijanidnog kompleksa da vadite samorodno zlato. I kao i u zapadnoj Srbiji sa jadaritom, tako i u istočnoj Srbiji sa samorodnim zlatom, morate da upotrebljavate ogromnu količinu vode. I imate cijanid, svi znaju koliko je on toksičan. Dakle, mi ovim udaramo na dva najlepša dela Srbije, na jadarsku oblast i okolinu Žagubice“, zaključio je on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare