Vladimir Bilčik nije (samo) problem Crne Gore i Srbije. Mnogo važnije od njegovih verbalnih fantazmagorija je što ljudi poput njega nanose ozbiljnu štetu svima koji se iskreno zalažu za evrointegracije i implementaciju evropskih vrednosti
Kolumna Vukašina Obradovića preuzeta sa portala Vijesti
U uglađenom svetu međunarodne diplomatije veoma su retke situacije u kakvoj se ovih dana našao Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Stefan Šenah, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je nagledala izbore u Srbiji, prokomentarisao je Bilčikovu ocenu da su izbori u Srbiji “protekli glatko”, rekavši “da partnerstvo i demokratija ne leže na lepim rečima već na istini”.
Prevedeno, Šenah je jasno poručio da Bilčik ne govori istinu, da ne upotrebimo neki drugi adekvatan ali neprikladan izraz za javnu komunikaciju.
Povod za ovakvu ocenu bila je Bilčikova ocena regularnosti izbora u Srbiji.
“Ono što smo primetili jeste da su izbori dobro sprovedeni, dobro vođeni. Ima nekih nepravilnosti kada su u pitanju prijave koje smo dobijali iz mesta koja smo posetili o dovođenju dodatnih birača, ali nije reč o velikom broju birača. Takođe, o potencijalnoj kupovini glasova, posebno na biračkim mestima i oko njih. Ali opet, to nisu bili veliki incidenti, već oni koje smo posmatrali u manjem obimu. Dakle, u celini, mislim da su izbori protekli glatko. Zato želim da čestitam građanima Srbije što su glasali u većem broju nego prošle godine”, rekao je Bilčik za Insajder.
A, Šenah nije nepoznato ime u evropskoj diplomatiji. Član je austrijske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 2011. godine, poslanik u saveznom veću Bundestaga u ime Socijaldemokratske partije Austrije. Obavljao je dužnosti izvestioca Saveta Evrope o “prljavom novcu”, “mladima u pritvoru”, “ilegalnoj trgovini kulturnom baštinom” i učestvovao u misijama za posmatranje izbora Saveta Evrope i OEBS-a u Rusiji, Jermeniji, Gruziji, Azerbejdžanu, Maroku, Bosni, Srbiji, Turskoj, Makedoniji, Ukrajini, Gruziji, Moldaviji, Kirgistanu.
Šenah je rekao da je istina u Srbiji pomalo šokantna, da izbori nisu bili fer, da se manipulisalo glasovima i da je sve to problem za zemlju koja želi da ide demokratskim putem. Dodao je da je tokom brojanja glasova video da je bilo glasačkih listića koji su napravljeni u fotokopirnici, a koji su na sebi imali pečat.
Nije ovaj austrijski političar bio jedini u veoma kritičkim ocenama izbora u Srbiji.
“Posmatrao sam mnoge izbore, ali protekli u Srbiji su bili daleko od bilo kakvih evropskih standarda”, izjavio je za N1 poslanik Socijalista i demokrata Andreas Šider, koji je bio i član misije Evropskog parlamenta koja je posmatrala izbore u Srbiji. On smatra da bi bilo neophodno sprovesti međunarodnu istragu, ili bar ponoviti izbore u Beogradu, ali pod novim uslovima.
“Videli smo opet fantomske biračke listiće, čuli smo da je 50.000 ljudi dovezeno u Beograd, videli smo na društvenim mrežama fotografije, ljudi su slikali listiće, imali smo svedočanstva o kupovini glasova”, istakao je evroposlanik.
Predstavnik Stranke slobodnih demokrata Nemačke, koji čine vladajući koaliciju, Tomas Haker, rekao je da su izbori u Srbiji dobili zabrinjavajuću ocenu i da nije čudo što su izbornom pobedniku (SNS i Aleksandru Vučiću) čestitali samo Viktor Orban, Vladimir Putin i kineske diplomate.
Naravno, posle ovako suprotstavljenih stavova, postavlja se pitanje da li su Bilčik, Šenah, Šider i Haker pratili iste izbore jer, očigledno, nije reč o nijansama već o ogromnim razlikama u ocenjivanju izbora u Srbiji.
Reč je i o motivima Vladimira Bilčika da “glatko” prećuti sve ono što su njegove kolege uočile u izbornom procesu u Srbiji.
Pritome, valja se podsetiti i dobro poznatog Bilčkovog gafa iz 2022. godine kad je poslanicima EP dostavio nacrt rezolucije o Srbiji iz koga je takođe glatko izostavio afere Jovanjica, Krušik, Savamala, “Telekom Srbija”, slučaj “Belivuk”.
U pomenutom nacrtu, Bilčik je naveo da Evropski parlament ponavlja svoju zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i pozvao Srbiju da intenzivira napore kako bi se efikasnije rešili ovi problemi, bez preciziranja na koje probleme se to odnosi.
Tada mu taj manevar, zahvaljujući poslanicima EP, nije prošao ali Bilčik očigledno ne posustaje i ne odustaje, kao što se svojevremeno do poslednjeg trenutka svim silama trudio, prelazeći pritom veoma često granicu dobrog ukusa, da uveri Crnu Goru koju i kakvu Vladu treba da izabere.
“Ja ne mogu da zamislim pravu proevropsku vladu sa bilo kojim političkim snagama koje su posljednjih godina i tokom vremena dovodile u pitanje evroatlantsku orijentaciju Crne Gore, pa čak i pokušavale da je potkopaju, ili koje su otvoreno dovele u pitanje usklađivanje Crne Gore sa podrškom EU Ukrajini i ukrajinsku odbranu od ruske agresije, ili koje su posljednjih godina otvoreno sarađivale sa Putinovom Rusijom, ili koje takođe pokušavaju da u javnosti revidiraju činjenice o ratnim zločinima 1990-ih”, govorio je Vlado, kako mu tepaju pojedini DPS tribuni.
Da se razumemo, takav stav Bilčika bio bi razumljiv i legitiman da nije u dubokoj suprotnosti sa onim što se zbivalo baš u to vreme u njegovoj Slovačkoj. Kolega Željko Pantelić je to svojevremeno veoma detaljno pojasnio, ali da ponovim: Bilčiku nije smetao ni mandatar Robert Fico, i pored toga što je Fico vodio otvoreno antiukrajinsku izbornu kampanju obećavajući da neće dati jedan metak Ukrajini, kao ni Slovačka narodna stranka (SNS) Andreja Danka, koga je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov definisao kao “veoma dragog prijatelja”. Ali je, zato, Bilčik bio nepristojno agresivan u ubeđivanju Crnogoraca da u Vladu nikako ne smeju biti Knežević & Mandić upravo zbog tog “ruskog uticaja”.
Treba li reći da je Fico postao premijer uz podršku (slovačkog) SNS?
Da ne dužimo, Vladimir Bilčik nije (samo) problem Crne Gore i Srbije. Mnogo važnije od njegovih verbalnih fantazmagorija je što ljudi poput njega nanose ozbiljnu štetu svima koji se iskreno zalažu za evrointegracije i implementaciju evropskih vrednosti, pitajući se s pravom je li to ta Bilčikova Evropa kojoj treba da težimo i na koju treba da se ugledamo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare