"Tužno je što naša politička elita nije uspela da objasni građanima kako smo došli u poziciju da pregovaramo o delu naše teritorije. Nikada kao društvo nismo otvoreno razgovarali o tome šta se dešavalo na Kosovu krajem devedesetih, i zašto se desilo da dva miliona naših sugrađana ne žele da žive sa nama", rekao je Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, gostujući u emisiji "N1 Studio Live".
Govoreći o istraživanju javnog mnjena o stavovima građana Srbije prema Kosovu, koje je u je u martu 2021. godine sproveo Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, Beširiji je prilikom gostovanja na televiziji „N1“ istakao da je tokom poslednje četiri godine dijalog Beograda i Prištine u stagnaciji, te da ga je bilo, kako kaže, nikada manje.
PROČITAJTE JOŠ
„Važno je reći da u poslednje 4 godine nikada nije bilo manje dijaloga Beograda i Prištine. Imali smo mnogo pauza, značajno je usporena ta dinamika i nemajmo očekivanja da će se nešto značajno promeniti, pogotovo jer stižu izbori, najverovatnije na proleće sledeće godine. Ništa se neće ključno desiti ove godine. Vladajuća većina u Srbiji traži da kupi što više vremena kako bi možda nešto rešavala na leto sledeće godine sa sledećom vladom. Tužno je što se gube životi ljudi, ne samo ono što bismo mogli da dobijamo, već je činjenica i da Srbija i dan danas finansira propale institucije koje na Kosovu postoje“, rekao je Beširi prilikom gostovanja na „N1“.
„Poruke koje dobijaju građani ih zbunjuju. Gotovo 40 posto građana veruje da je Kosovo izgubljeno, a preko 60 posto veruje da Kosovo nikada više neće biti pod potpunom upravom Beograda. Svesni su građani da tu vrlo malo šta može da se uradi, ali istovremeno, oko 60 posto građana bi na referendumu glasalo protiv nezavisnosti Kosova. Mislim da se sada pregovara o modalitetima koji bi Srbiji bili prihvatljivi da prizna, direktno ili indirektno, nezavisnost Kosova, i to je ono što pregovore čini užasno teškim“, dodao je on.
Beširi takođe navodi da postoji netrasnparentnost u pregovorima Beograda i Prištine, te da veliki broj građana zapravo ne zna koji je plan predsednika države za budućnost Kosova.
„Preko 85 posto građana ne zna šta je plan vlade ili predsednika, ali 54 posto ne bi podržalo plan koji bi vodio nekom priznanju, iako bi to dovelo do boljitka života građana Srbije“, rekao je Beširi.
„Tužno je što naša politička elita nije uspela da objasni građanima kako smo došli u poziciju da pregovaramo o delu naše teritorije. Nikada kao društvo nismo otvoreno razgovarali o tome šta se dešavalo na Kosovu krajem devedesetih, i zašto se desilo da dva miliona naših sugrađana ne žele da žive sa nama. Postoje masovne grobnice civila koje si ubijeni na Kosovu. Za mnoge sudbine, i Albana i Srba i dalje ne znamo i kao društvo ne možemo ići dalje, pogotovo ne ka Evropskoj uniji“, dodao je on.
Celu emisiju možete pogledati u videu u nastavku.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar