Beširević: Sa ustavnim promenama u problemu sudije i tužioci

Politika 16. apr. 202113:39 > 13:40
Podeli:
Foto:Shutterstock

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević kaže za N1 da joj ponovno aktuelizovanje teme ustavnih promena u oblasti pravosuđa izgleda kao da smo "drugi put na početku". Dodaje da je bitno napomenuti, da ovaj predlog vlade ne sadrži amandmane koje je struka oštro kritikovala jer ne obezbeđuju nezavisnost pravosuđa, "sadrži jedan član u kojem se kaže koje se odredbe Ustava predlažu za promene i obrazloženje". Ističe i da ako Odbor za ustavne promene "uzme u obzir pomenute amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti".

Podsećajući da je struka oštro kritikovala pomenute amandmane jer ne obezbeđuju nezavisno pravosuđe u Srbiji, navodi da kad skupština usvoji predlog vlade, „onda se lopta vraća Odboru za ustavna pitanja, i onda oni izrađuju akta“.

„Ako uzmu u obzir amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti, već se samo menjaju kanali za uticaj. U problemu su sudije, ali još više tužioci, jer ti amandmani ne predviđaju da tužilaštvo bude nezavistan organ, već samo samostalan“, kaže Beširević u N1 Studio Live.

„Ako tužilaštvo nije nezavisno, onda možemo da se pozdravimo sa borbom protiv korupcije, i ako tužioci nemaju sve mehanizme da protiv pripadnika izvršne vlasti pokreću procese, onda od borbe protiv korupcije nema ništa“, ističe profesorka.

Navodi da je, odmah nakon usvajanja važećeg Ustava 2006, Venecijanska komisija upozorila Srbiju da važeći Ustav dozvoljava politizaciju sudstva, odnosno da je primetan veliki uticaj na rad pravosudnih organa.

„Jeste da su ove promene inicirane u postupku pridruživanja EU, ali su one pre svega važne građanima Srbije. Nezavisno sudstvo znači različite stvari, ali ovde je problem što je kroz izbor sudija i tužilaca omogućen uticaj izvršne vlasti na pravosudne organe“, ukazuje profesorka.

Podseća da je u „Akcionom planu za Poglavlje 23 (pravosuđe) bilo predviđeno da sa promenama Ustava završimo 2017, da se tada donesu određeni zakoni, a 2019. podzakonski akti, ali to se nije desilo i zato smo mi sada opet na početku“.

„Vlada jeste na osnovu Akcionog plana usvojila predlog za promenu Ustava prvi put u junu 2019. i uputila ga Skupštini, ali ništa se nije posle toga desilo“, jer je bilo vanredno stanje i cela situacija sa koronavirusom. Vlada je ponovo uputila predlog Skupštini u decembru 2020. godine.

Dodaje da ovaj predlog, koji ne sadrži amandmane, nakon današnje sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ide u skupštinu da ona usvoji taj predlog. Opasnost se javlja ukoliko ga skupština ne usvoji, jer ta ista pitanja ne mogu se odmah razmatrati, već tek posle godinu dana.

„Kada se usvoji, onda se lopta vraća Odboru za ustavna pitanja, i onda oni izrađuju akta“, navodi Beširević i dodaje da se u predlogu vlade koji je danas razmatran kaže da će se akt koji izradi Odbor za ustavna pitanja naći i na javnoj raspravi i biće podnet na uvid i Venecijanskoj komisiji.

Ističe da je predviđeno puno posla, ali predviđen je i rok.

„Rok je dat, a to je da da se ustavne promene usvoje u četvrtom kvartalu ove godine, to piše u revidiranom planu za Poglavlje 23“, navodi Beširević i dodaje da je to rok da se završi cela procedura, uključujući i referendum.

„Čini mi se da su baš zbog toga sada krenuli u ovu proceduru“, smatra ona.

Upitana da li vlada sluša mišljenje struke, ona kaže da od toga formalno ne beži, ali da istovremeno i nije spremna da ga prihvati.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
 
Facebook
 
Twitter
 
Instagram

Komentari

Vaš komentar