Bahaćenje na lokalu više ne prolazi: Čačak i ostali gradovi koji su postali srce otpora Vučićevom režimu

Uprkos tome što su građani u okolini Čačka danima pre dočeka Srpske Nove godine bili bez struje i vode, gradska vlast je dan posle Božića koji su mnogi dočekali u hladnoći i mraku, potpisala ugovor za održavanje dočeka na gradskom trgu. Gotovo 4,5 miliona dinara za koncert Ane Bekute.

Da stvar bude gora, samo nekoliko dana ranije građanima Čačka stigla je vest da od ove godine šetnja gradskim ulicama više nije besplatna. Stanari stambenih zgrada, ali i vlasnici firmi, plaćaće korišćenje javnih dobara, što podrazumevaju trotoari, parkirališta, ali i prilazne saobraćajnice ka stambenim i poslovnim objektima. Tako su građani, dok se bore sa osnovnim infrastrukturnim problemima, dobili i nove namete.

Koncert kao provokacija vlasti

U takvom ambijentu, koncert Ane Bekute dodatno je rasplamsao nezadovoljstvo. Pevačicin nastup bio je praćen neprekidnim zvižducima. Bekuta je u jednom trenutku zatražila i pomoć policije, iako je bila ugrožena jedino grudvama snega.

Istog dana, sprovedena je opsežna policijska akcija identifikacije učesnika, a Ministarstvo unutrašnjih poslova, saopštilo je da je zbog grudvanja pevačice, podneto šest krivičnih i pet prekršajnih prijava.

Pritom, ne treba zaboraviti da batinaš koji je u novembru prošle godine u Ćacilendu napao ekipu N1, slomio im kameru i stativ i dalje nije priveden. Iako su novinari identifikovali osumnjičenog, prema poslednjim informacijama iz nadležnog tužilaštva, on do sada nije uhapšen. Ni posle više od mesec dana.

Strani mediji o Bekutinom nastupu

Iako je vlast pokušala da spinuje celu priču i predstavi sve kao napad na jednu ženu, istina je da građani više ne žele da trpe bahatost i korupciju. To je prepoznao i nemački dnevnik Frankfurter Rundšau, koji je pisao ovom slučaju i istakao da u Srbiji eskalira gnev zbog korupcije i nesposobnosti države.

“Pa ako jedva ima hleba i ima puno snega, neka bar bude igara, bio je očigledno rezon gradskih vlasti kada su usred snežnog kolapsa angažovali vlastima blisku pevačicu zlatnog grla i tako bivšu zvezdu izvukli iz zaborava i doveli u Čačak“, piše list, koji navodi i da je koncert koštao „tričavih 40.000 evra“.

Ana Bekuta nije jedina pevačica čiji su koncerti proteklih meseci izazivali građanski bunt. Prekidani su i ometani koncerti Jelene Karleuše, Đorđa Davida… Razlog je to što se u javnosti počelo percipirati da se davanjem ogromnih iznosa iz lokalnih budžeta vlast revanšira pojedinim pevačima za njihovu otvorenu podršku.

“Bekutin koncert u ljudima izazvao osećaj poniženja i besa”

Psihološkinja Ana Mirković za Novu kaže da je otpor na lokalu najveći zato što ljudi lakše i emotivnije reaguju na direktno iskustvo nepravde, a lokalne teme su baš takve.

“Kada nekoliko dana nemate struju i vodu, a istovremeno gledate organizaciju koncerta za doček Nove godine, to se psihološki doživljava kao poruka da vaše osnovne potrebe nisu važne, da gradjani nisu važni, da se u ovoj zemlji nagrđuju samo oni koji su lojalni vladajućoj stranci. To izaziva snažan osećaj poniženja i besa”, smatra Mirković.

Psihološkinja dodaje da se ranije više trpelo zbog osećaja bespomoćnosti i navikavanja na loše uslove, uverenja da nikada neće biti bolje i zbog straha kojim ovaj režim deceniju drži ljude tihim i pasivnim.

“Međutim, sada postoji akumulirani zamor i veća svest - građani jasnije prepoznaju simboliku takvih događaja, a straha više nema. U ovom kontekstu, koncert se ne doživljava kao slavlje, već kao provokacija i demonstracija moći onih za koje znamo da moć više nemaju i da svoju poziciju čuvaju silom i na silu”, ističe ona naša sagovornica i zaključuje:

“Lokalna zajednica se snažno identifikuje sa problemima koji se dešavaju ovde i sada. Kada se ugroze osnovni uslovi za život i dostojanstvo, tolerancija naglo opada. Reakcije koje vidimo nisu impulsivne, već su rezultat dugotrajnog nagomilavanja frustracije, koja u jednom trenutku mora da se ispolji i to najčešće na simboličnim, vidljivim događajima poput ovoga.”

Borba na lokalu je najglasnija

Čini se da se ta nagomilana frustracija mesecima unazad bukvalno izliva ulicama gradova u unutrašnjosti.

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Novi Sad je postao najveća “noćna mora” i to sa razlogom. Svaki put kada je predsednik najavio da će doći u grad u kome je poginulo 16 ljudi padom nadstrešnice, to se nije desilo.

Najsvežiji primer toga je antikomemorativni skup koji je Vučić najavio desetak dana nakon obeležavanja godišnjice tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2025. godine. Nije se desilo.

Ovo nije prvi put ni da se Čačani glasno protive režimu. U septembru prošle godine, direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak bio je u Čačku dok su trajali SNS skupovi protiv studentskih blokada. Ubrzo se vest proširila gradom, pa se veliki broj građana okupio ispred kafića. Drobnjak je na kraju morao da izađe kroz kuhinju, dok je sve ispred bilo okruženo kordonom policije.

Da funkcioneri Srpske napredne stranke nisu dobrodošli u njihovim gradovima, pokazale su i Nišlije. U martu 2025. je u Nišu trebalo da se održe dva događaja - zbor građana i skupa Srpske napredne stranke u Oficirskom domu, na kojem je trebalo da se pojave Ana Brnabić, Miloš Vučević, Darko Glišić i drugi visoki funkcioneri ove partije. Sve se događalo u neposrednoj blizini, građane je od funkcionera SNS-a delila policija, a onda je kasnije tokom večeri situacije eskalirala i Nišlije su aktiviste i funkcionere SNS-a gađale jajima.

Ni gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić nije najbolje prošao u svom gradu. Nakon što su u februaru 2025. građani i opozicioni odbornici blokirali ceo dan gradsku skupštinu, Terzić bukvalno nike smeo da izađe iz skupštinske sale, nakon čega ga su ga pripadnici policije izveli iz zgrade munjevitom akcijom. Dok su ga izvodili, građani su gradonačelnika Kraljeva i policajce zasipali jajima.

Nakon Vidovdanskog protesta koji je održan u Beogradu 28. juna prošle godine, Užičani su više od 10 dana blokirali magistralni put Užice-Zlatibor, zbog policijske brutalnosti i privođenja aktivista iz ovog grada.