2
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je danas da ne veruje da je Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) „centar kosovsko-srpskih odnosa“, ili da ona treba da to bude, već da je centralno pitanje „uzajamno priznavanje dve države“.
Kurti je u intervjuu za prišinsku agenciju KosovaPres kazao da ne prihvata da se ZSO „stavi u centar kosovsko-srpskih odnosa“.
Rekao je da su nacrt Statuta ZSO predložili posrednici, „nepotpisan“ i „kao takav nije mogao da se uputi Ustavnom sudu (Kosova)“.
„Tako da verujem da treba da se fokusiramo na osnovni sporazum“ – da se sa ZSO treba baviti u okviru toga jer Član 7. govori o samoupravljanju srpske zajednice, a Član 10. o svim sporazumima sklopljenim u prošlosti i koji su pravno obavezujući.
Kurti je je kazao da zato „ne veruje da je Asocijacija centar kosovsko-srpskih odnosa ili da to treba da bude, to (centar) je uzajamno priznanje“.
„Dakle, u srcu osnovnog sporazuma je barem defacto međusobno priznavanje. Ne poričem da su prethodnici dva puta potpisivali Asocijaciju (ZSO), 2013. i 2015, to ne poričem, ali u isto vreme ne prihvatam da ZSO treba staviti u centar kosovsko-srpskih odnosa“, kazao Kurti.
Istakao je da, ako je nešto propalo, onda je propalo pozivanje na odgovornost zbog kršenja sporazuma Srbije i Kosova jer je, kako je kazao, „Srbija prekršila sporazum koji je prihvatila, a tada Brisel – sudije, arbitri, nisu reagovali“.
A „ako nema kažnjavanja za kršenje, ne možemo očekivati primenu sporazuma“, rekao je Kurti i konstatovao: „Mi smo izvan dijaloga“.
Povodom plana redosleda implementacije sporazuma kazao je da se od zvaničnog Beograda ne očekuje konstruktivnost.
„Sada moramo da sačekamo novu visoku predstavnicu (EU) Kaju Kalas i njenu inicijativu za dalje. Verujem da je u tom smislu lopta u polju posrednika, jer ne možemo očekivati da će Beograd odjednom postati konstruktivan akter i reći da, potpišemo sporazum i da ga sprovedemo u delo“, rekao je Kurti.
Premijer Kosova je rekao da očekuje da posrednici zaustave „destruktivnost Srbije“ koja je „sve veća“.
Ponovio je zahtev da Srbija preda Kosovu bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića zbog oružanog napada 2023. u Banjskoj.
Rekao je da je „sada došlo do deeskalacije na severu“ i da se nada da neće doći do ponovne eskalacije.
„Bilo je pokušaja ponovne eskalacije, ove ručne bombe koje se ponekad bacaju na policijsku stanicu, a nekada na zgradu opštine, ili pokušaj potpunog miniranja kanala Ibar-Lepenac…“, kazao je Kurti.
„Svi znaju da Vlada Republike Kosovo nije odgovorna za to (miniranje kanala), pa čak (to zna) i (bivši) visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel“, kazao je premijer.
Rekao je da ne može izneti datum kada mogu biti uklonjene kaznene mere EU prema Kosovu. On je rekao da je „27 članica EU predložilo uklanjanje mera protiv Kosova, ali …unutar EU postoji neka dinamika zbog koje nažalost Kosovo trpi“ i dalje.
Kurti je na pitanje o spoljnoj politici kazao da su se u toj oblasti, „gde nije bilo novih priznanja, više fokusirali na suštinu“, jer „priznanja ne zavise samo od Kosova“.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
