Podeli
Foto:Shutterstock

Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) uputilo je predlog Radnoj grupi Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara da se obrati Ministarstvu pravde i inicira izmene Кrivičnog zakonika zbog uvođenja novog krivičnog dela ''Napad na novinara u obavljanju poslova obaveštavanja javnosti''.

Predlog dolazi budući da, kako su naveli su saopštenju, novinari vršenjem svoje funkcije izveštavanja javnosti omogućuju ostvarenje prava građanina na pravovremeno i istinito informisanje, odnosno prava propisana članom 51 Ustava Srbije, s tim da novinar u svom radu mora u potpunosti biti oslobođen straha i zaštićen od bilo kakvog ugrožavanja njegovog života, ličnosti i imovine.

Кrivično delo “Napad na novinara u obavljanju poslova obaveštavanja javnosti” bi imao više oblika i predviđao bi sve radnje iz krivičnog dela “Napad na advokata“, koje bi analogno inkriminisalo napad na novinara ili člana njegove porodice, nanošenje lake telesne povrede novinaru ili članu njegove porodice, pretnju upotrebom oružja, nanošenje teške telesne povrede novinaru ili članu njegove porodice, te uništenje, oštećenje ili činjenje neupotrebljivom stvar u imovini novinara ili članova njegove porodice, uz kvalifikovani oblik krivičnog dela uz cenzus od 450.000 dinara i uslov da je delo učinjeno prema novinaru ili članu njegove porodice u vezi sa poslom obaveštavanja javnosti, odnosno novinarskog poziva, stoji u predlogu.

“Naravno da se ovim ne isključuje proširenje inkriminisanih radnji ili kvalifikovanih oblika ovog krivičnog dela, odnosno da bi analogija sa krivičnim delom Napad na advokata bila polazna osnova za rad radne grupe koja bi pripremila izmenu i dopunu Кrivičnog zakonika, a čemu bi svakako doprinela i naša radna grupa koja bi tokom februara prema predloženoj dinamici rada trebalo da identifikuje pritiske sa kojima se novinari susreću, naravno i uz koordinaciju sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara”, navodi se u saopštenju koje potpisuje predsednik UST Nenad Stefanović.

Kako navode, da bi se obezbedila efikasna i pravovremena zaštita novinara potrebno je da se donese poseban zakon o merama i ovlašćenjima nadležnih organa koji bi predviđao urgentno delovanje u cilju zaštite novinara, pre svega od strane policije. U tom zakonu bi, dodaju, trebalo predvideti da se npr. po prijavi novinara postupa u najkraćem mogućem roku, ne dužem od dva časa, od strane policije u slučaju neposredne ugroženosti bezbednosti novinara i njegove imovine.

Iz UST kažu da bi zakonom trebalo predvideti da se gonjenje za sva krivična dela izvršena prema novinarima u vezi sa obavljanjem njihove funkcije preduzima po službenoj dužnosti, te da se ta okolnost obavezno uzima kao otežavajuća i bez mogućnosti ublažavanja kazne, kako je to propisano u Krivičnom zakoniku.

“Bilo bi opravdano predvideti i telo u okviru javnog tužilaštva koje će u hitnim slučajevima ukazivati neophodnu pomoć novinarima – delimično uređeno obaveznim uputstvom Republičkog javnog tužilaštva (RJT), ali smatramo da je primerenije zakonsko normiranje. U tom smislu kao analogija može poslužiti Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pre svega instituti hitnih mera i tela za koordinaciju tužilatva i policije sa drugim državnim organima, koji na sedmičnom nivou prate tok postupka i daju preporuke vezane za zaštitu, bezbednost i osnaživanje žrtava krivičnih dela”, navedeno je u predlog, prenosi N1.

U UST smatraju da bi sva krivična dela izvršena prema novinarima trebalo da budu u nadležnosti viših sudova, s obzirom na prirodu, težinu i specifičnosti ugrožavanja novinara u vezi sa obavljanjem njihovog posla, što bi, kako dodaju, povlačilo formalnu izmenu i dopunu Zakona o uređenju sudova, ukoliko se nadležnost ne bi uspostavila na osnovu visine zaprećene kazne.

Bilo bi opravdano razmisliti i o mogućnosti uskraćivanja mogućnosti uslovnog otpusta za ova krivična dela, što bi takođe bilo u mandatu radne grupe koja bi radila na izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika, navode.

“Trebalo bi imati u vidu i da u ovakvim slučajevima postoji mogućnost eventualne zloupotrebe hitnih mera od strane novinara u cilju promovisanja svojih aktivnosti, članaka ili emisija, pa bi radi sprečavanja ovakvih zloupotreba trebalo predvidetii kaznene odredbe u vidu prekršaja i naknade eventualne štete prouzrokovane zloupotrebom, a naročito ako posledica eventualne zloupotrebe dovede do nepravovremene reakcije državnih organa u slučaju postojanja opravdane potrebe za njihovim reagovanjem usmerenim na zaštitu novinara”, zaključuje se u saopštenju UST.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar