25
Glavni oficir za vezu ozloglašene huligansko navijačke grupe Veljka Belivika sa državnim strukturama i najvišim državnim funkcionerima, bila je kontroverzna bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović. Iako su nezavisni mediji godinama pokušavali da skrenu pažnju čitave javnosti na ove nedopustive relacije, vlast je tek nedavno počela da "raskrinkava" sve ono što je davno poznato. Hrkalović se sa navijačima povezala preko svog tadašnjeg partnera Nenada Vučkovića Vučka, pripadnika Žandarmerije, ali i Belivukovog saborca sa tribina, a da li je bivša sekretarka mogla da bude jedini idejni tvorac ovog državnog projekta mimo predsednika, premijera ili čelnika službi, na javnosti je da zaključi sama.
U prvom tekstu, portal Nova.rs bavio se usponom Veljka Belivuka na južnoj tribini, poznanstvu sa Aleksandrom Stankovićem, i kako su od „anonimusa“, stepenicu po stepenicu, dogurali do vođa navijača Partizana.
Međutim, kada su uznapredovali na tribini, ali i splavovima, zapali su za oko i drugim strukturama, kako kriminalnim, tako i državnim, sa kojima su ostvarili blizak kontakt. Sukobe na južnoj tribini i ubistvo navijača Tuluza Brisa Tatona, Stanković i Belivuk su iskoristili kako bi zagospodarili južnom tribinom, ali su poznanstvo sa Dijanom Hrkalović i Nenadom Vučkovićem Vučkom potaknuli proširenje njihovih „poslova“ i strahom i trepetom na ulicama.
Ubistvom Stankovića, Belivuk će postati strah i trepet na južnoj tribini, u Beogradu, ali i celoj Srbiji, a „dugove“ koje je od 2014. godine nagomilavao, državi je znao itekako da vrati.
Nakon nekoliko godina sukoba na južnoj tribini, u kojima su stradala i dvojica navijača „Zabranjenih“, Ivan Perović 2011. godine i Vladimir Živković Vlaja novembra 2013. godine, u tuči sa navijačima frakcije „Alkatraz“, u leto 2014. godine došlo je do izmirenja između njih. Do ujedinjenja je došlo 24. avgusta 2014. godine, kada se oko 3.000 navijača okupilo ispred Hrama Svetog Save, a onda uz navijačke pesme, svi zajedno krenuli ka stadionu JNA, gde se igrala utamica u prvenstvu.
Međutim, iako se tada činilo da je došlo do ujedinjenja na jugu, jedna grupa je uz pomoć, kako će se ispostaviti, državnih struktura počela da jača, a nekoliko događaja koji će se u narednih nekoliko godina dogoditi, obeležiće sudbinu Aleksandra Stankovića i Veljka Belivuka, grupe „Principi“, ali i kompletnog juga.
Naime, u februaru 2015. godine navijače je na meču Partizana i Radničkog iz Niša dočekala poruka da se ne prave incidenti na tribinama. Dok su se na tribini stadiona nalazio tadašnji predsednik kluba Zoran Popović, potpredsednik za medije Milorad Vučelić i direktor Miloš Vazura, sa zapadne tribine počelo je skandiranje „uprava napolje“. U prvi plan izleteli su navijači sa južne tribine, koji su napravili živi zid i stali u odbranu čelnika kluba, a među njima, kao vođa, našao se Aleksandar Stanković, vođa grupe „Janjičari“.
Kako je pisao KRIK, Stanković je tada umesto na tribini, trebalo da bude u zatvoru, jer je dve godine ranije osuđen da je upljavljao grupom koja je švercovala drogu, a pojavljuje se i kao trener u Partizanu. Kazna mu je odlagana 12 puta, zbog nesvestice, srčanih i problema sa mokraćnim kanalima, povrede vrata…
U to vreme, zbog nestanka 200 kilograma kokaina u španskom gradu Valensija, na ulicama Beograda, ali i regiona, 2014. godine počeo je krvavi rat između škaljarskog i kavačkog klana. Nekada jedinstveni kotorski klan, u tom ratu podelio se na dva, a vremenom, u svoj sukob počeli su da „uvlače“ manje kriminalne grupe. Tako je i u Beogradu, ali i na tribinama, počelo prestrojavanje. Dok je grupa oko Filipa Koraća stala na jednu stranu, škaljarsku, na drugoj strani našao se Aleksandra Stanković i njegova ekipa sa juga.
Već tada je postalo jasno da je Stankoviću, pored uloge „navijača“, namenjena još neka, ali je to tada, bilo samo na nivou spekulacija.
Paralelno sa jačanjem „Janjičara“ na jugu, u Ministarstvo unutrašnjih poslova dolazi kontroverzna Dijana Hrkalović. Za odbornicu u Skupštini Grada Beograda, na SNS listi, izabrana je 2012. godine na gradskim izborima, a Hrkalovićku u narednih nekoliko godina očekuje vrtoglavo napredovanje. Najpre je postala zamenik šefa kabineta ministra policije Nebojše Stefanovića, od 2014. do 2015. godine, a onda se našla i na mestu sekretara UKP-a u MUP-u, da bi vrhunac doživela kao državni sekretar od 2017. godine, i na tom mestu je bila do ostavke u maju 2019. godine.
Hrkalović je bila u vezi sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, uticajnim čovekom u policiji, za koga je otkriveno da je veoma blizak kriminalnoj grupi Aleksandra Stankovića.
Grupa okupljena oko Stankovića, kako je KRIK otkrio, radila je u okviru kavačkog klana, a srpska policija, dok je Hrkalovićka bila u MUP-u, hapsila je upravo zbog toga, uglavnom škaljarce, dok su kavčani retko završavali iza rešetaka.
Krajem aprila 2016. godine događa se incident na parkingu ispred Partizanovog stadiona, kada Aleksandra Stanković, zajedno sa Veljkom Belivukom i Darkom Ristićem napada obezbeđenje direktora kluba Miloša Vazuru.
Protiv Stankovića tužilaštvo nije podnelo prijavu, dok je Belivuk sklopio sporazum o priznanju krivice i dobio godinu dana kućnog zatvora bez elektronske nanogice. Na sudu je rekao da je bio isprovociran, zbog čega je napao muškarca iz obezbeđenja Vazure, a prema nekim očevidcima, Belivuk se u vreme kućnog zatvora, navodno više puta viđen u javnosti.
Na pitanje novinara, zašto protiv Stankovića nije tada pokrenut postupak, tada premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da „taj jedan nikoga nije pipnuo“.
Nekoliko meseci kasnije, 13. oktobra 2016. godine, u blizini Centralnog zatvora u Beogradu, u Bačvanskoj ulici, likvidiran je Aleksandar Stanković. Pre likvidacije, Stanković je bio sa telohraniteljem Miloradom Đurićem, koji je u to vreme bio čuvar Centralnog zatvora, i upravo Belivukom, u teretani, nakon čega su seli u obližnji kafić.
U momentu kada je Stanković seo u automobil, prišao je tamni „BMW“ iz koga je ispaljen rafal u pravcu vođe navijača, koji je preminuo, dok je Đurić ranjen.
Dan nakon ubistva Stankovića, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je:
„Objavljujemo rat mafiji, ovo će biti teška borba u koju policija i bezbednosne službe ulaze“, rekao je Stefanović uz ocenu da je Stankovića ubila jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na Balkanu.
Dva dana nakon ubistva, fudbaleri Partizana pojavili su se na utakmici u majicama sa njegovim likom i natpisom „dobro pamtim sve“, a nekoliko dana kasnije to su učinili i košarkaši. Za Vučića, tada premijera, nisu bile sporne majice, jer je to „lični izbor“, već ko je ubio navijača.
Među 16 strana čitulja objavljenih u pomen ubijenom, našla se i ona koju je potpisala uprava kluba Partizan. Na sahrani Saleta Mutavog je bio i direktor Partizana Miloš Vazura, čijeg su člana obezbeđenja nekoliko meseci ranije pretukli navijači.
Koliko god bio vezan za Stankovića, Belivuku su se sve karte, nakon njegovog ubistva, otvorile, jer je bilo potrebno da neko „proveren“, preuzme jug.
Tri meseca nakon ubistva Stankovića, u Ulici 27. marta u Beogradu ubijen je Vlastimir Milošević. Nedelju dana kasnije, uhapšen je Belivuk, a tada je bio osumnjičen kao direktni izvršilac, ali je optužnica u međuvremenu promenjena, pa je optužen za pomaganje. Suđenje je pratilo mnogo kontroverzi, snimci sigurnosnih kamera nisu bile od koristi, jer se ispostavilo da nijedan od veštaka nije mogao da na osnovu njih utvrdi identitet ubice, dokazi su nestajali, a drugi su bili kontaminirani, jer ih je kontaminirao policajac tokom uviđaja. Na kraju, Belivuk je oslobođen optužbi, a presudu su ispred sudnice članovi Belivukove porodice i mnogobrojni navijači, proslavili sa oduševljenjem.
U međuvremenu, nakon što je „pušten niz vodu“, a tabloidi već nedeljama napadaju Belivuka, iako su nezavisni mediji o njemu izveštavali godinama u nazad, pojavila se informacija i da je Dijana Hrkalović pomogla 2018. godine da Belivuk bude oslobođen, i da je navodno njemu poslala poruku, nakon ubistva Miloševića, u kojoj je pisalo „oni ili mi“.
Krivična prijava Vojnog sindikata
Vojni sindikat Srbije optužio je februara 2017. godine nekoliko vojnih lica da su zloupotrebili službeni položaj, zbog toga što su 2015. i 2016. godine omogućili kriminalcima da vežbaju na poligonu.
„Sumnjiče se da su u periodu od februara do juna 2016. godine, licima iz kriminogene sredine, javnosti poznatim kao Sale Mutavi i Velja Nevolja, kao i drugim licima koji nisu pripadnici VS, omogućili da van radnog vremena koriste strelište, naoružanje i municiju VS kako bi uvežbavali gađanja iz vatrenog oružja“, naveli su u saopštenju Vojnog sindikata.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
