Kragujevčani još uvek pamte stravično vršnjačko nasilje u kojem je maturant Stefan Jovanović (27), pre osam godina pretučen bejzbol palicom u kafiću pored svoje škole, dok je mirno sedeo i razgovarao sa drugaricom. Njega je te 2013. s leđa napao dve godine stariji mladić i bejzbol palicom polomio lobanju i nagnječio mozak. Teško povređen, Stefan je skoro četiri meseca proveo u komi, dok mu je život visio o koncu. Probudio se potpuno nepokretan, bez vitalnih funkcija i vida, a njegova borba za oporavak, traje i danas, osam godina posle brutalnog napada.

Autor: Aleksandra Petrović

„Lekari su mi rekli da sam pomerio granice medicine i da nigde u knjigama ne piše da je neko preživeo toliko teške povrede kao što su bile moje“, ovako svoju ispovest za Nova.rs počinje Stefan Jovanović, koji se već osam godina bori da povrati vid i pokretljivost leve strane tela.

Njegovo buđenje iz kome, priča ovaj nekada stasiti momak sportske građe, nije bilo kao u filmovima, kada „otvoriš oči, ustaneš i prošetaš“. Za njega je, posle kome, termin „ponovo rođen“ bio u bukvalnom značenju tih reči.

„Probudio sam se u strašnim bolovima, bez pamćenja, pokreta, bez vida i mogućnosti da bilo šta kažem roditeljima koji su bili pored mene. Bio sam kao tek rođeno dete, morao sam da učim sve iz početka, da hodam, jedem, pričam“, priseća se on, dodajući da je napredak bio spor i da je uz jake bolove uspevao da pokrće prste, tek milimetar po milimetar.

Volja je kaže, bila jača od bolova, a radost u očima roditelja najveća motivacija da stisne zube i napravi prvi korak.

Usledile su brojne rehabilitacije, bolničke sobe, usponi i padovi, ali i nada.

„Bio sam potpuno slep“

Snažan udarac u glavu, koji je Stefan zadobio s leđa, izazvao je otok mozga koji je oštetio očne nerve. Posle buđenja iz četvoromesečne kome , zatekao ga je „potpuni mrak“, a bilo je pitanje da li će ikada i progledati.

Međutim, nada se rodila kada su njegovi roditelji saznali za kliniku u ruskom gradu Ufa i doktora Ernesta Muldaševa, poznatog očnog lekara sa višedecenijskim iskustvom u operacijama atrofije očnih mišića. U prvom kontaktu, lekari sa klinike nisu obećavali mnogo, već samo „održavanje postojećeg vida“, ali Stefanovi roditelji nisu odustajali. Skupili su potreban novac i otišli na operaciju, koja je na sreću dala rezultate.

Tada je počela njihova borba, da Stefanu obezbede normalan život i povratak među vršnjake. Prodali su sve vrednosti iz kuće i uz pomoć humanih ljudi obezbedili novac za još pet operacija, a svaki odlazak koštao ih je oko 6.000 evra.

Srećom, posle svih operacija, Stefan je povratio vid na levom oku, dok na desnom nazire senke. Prognoze ruskih lekara su ohrabrujuće, a da bi povratio vid i na drugom oku, potrebno mu je još nekoliko operacija.

Međutim, nisu to jedini zdravstveni problemi. Od jakog udarca i otvorene frakture lobanje, Stefanu je oštećena desna strana mozga, zbog koje danas ima spazam u celoj levoj strani tela, dok mu je leva ruka gotovo van fukcije. On se i posle osam godina od povrede otežano kreće, a zahvaljujući svojoj upornosti i redovnim vežbama kod logopeda, uspeo je da povrati normalan govor.

Otac: „Prošli smo kroz muke koje nikome ne bih poželeo’’

Brutalni napad na Stefana dogodio se 28.marta 2013.godine i od tada su za porodicu Jovanović počele neviđenje muke. Lekari su im otvoreno rekli da su male šanse da njihovo dete preživi, a u roditelje se usadila svakodnevna briga, strah, neizvesnost i iščekivanje najcrnjih vesti.

Stefanov otac Nebojša za Nova.rs, teško uzdišući kaže, da ni sam ne zna kako su supruga i on preživeli gledajući svoje dete skoro četiri meseca u komi, dok se bori za život.

„Ne dišete, ne spavate, stalno ste u nekom iščekivanju, a očekujete najgore. Nemoćni ste da bilo šta uradite… samo sedite i čekate. To su teške muke, koje ne bih poželeo ni najcrnjem neprijatelju“, iskreno priča Stefanov otac..

Tračak nade, pojavio se kada im je jedan lekar saopštio da se Stefan „udaljava od životne ugroženosti“.

Nebojša se priseća , da mu se ta rečenica „urezala u pamćenje“ kao nešto najbolje što je čuo u životu.

„Tada sam prodisao. To je bilo olakšanje, a u nama kao rodteljima, stvorila se nadljudska snaga da damo sve od sebe da naše dete stavimo na noge“, priča bolno ovaj otac.

Počela je borba za oporavak deteta, ali ona, nažalost košta više nego što ovi roditelji mogu da priušte. Oboje su nezaposleni, majka Miroslava napustila je posao u apoteci kako bi brinula o Stefanu, a otac je ostao bez posla pre 20 godina i od tada je na birou rada.

Prodali su automobil i druge vredne stvari iz kuće kako bi platili terapeutske vežbe, logopeda, injekcije, brojne rehabilitacije… Sve je, kaže otac, vredelo, jer je Stefan počeo da napreduje, a veliku zahvalnost, dodaje on, duguju i humanim ljudima, koji su prikupljali novac za lečenje. Ovaj posvećeni otac, iako nezaposlen, danonoćno radi, kako kaže „sve i svašta“, da bi obezbedio novac za terapije koje, očigledno daju rezultate.

„Stefan je bio biljka, ali ga je medicina podigla na noge. Kada se setim svih onih crnih prognoza, ne mogu a da ne budem zadovoljan dokle smo stigli. Zbog toga ne želim da stanem i borićemo se za njegov oporavak, sve dok terapije daju rezultate“, iskren je Nebojša.

Stefan: „Boli me što su me drugari zaboravili“

Visok, lep i sportski građen, Stefan je najbolje godine svoje mladosti proveo u bolničkim sobama, polupokretan i u borbi da povrati vid. Danas se sa setom priseća svojih drugara, sa kojima je pravio brojne planove, dodajući da ga „boli što su ga pojedini prijatelji napustili“.

Ne zamera, kaže nikome, jer je svestan da su posle toliko godina „nastavili da žive svoje živote“, ali iskreno priznaje da mu to teško pada. Od starog društva, danas se viđa sa nekoliko drugara iz detinjstva, koji su mu velika podrška u najtežim trenucima. Pomalo stidljivo dodaje da bi voleo da ima i devojku, ali je svestan svojih ograničenja, pa za naš portal u šali kaže, da „devojke ne dolaze na kućna vrata“.

„Taman da si najlepši na svetu, ne možeš da imaš devojku ako si stalno u kući. Potrebno je da se krećeš u nekom društvu, a ja to trenutno ne mogu“,  iskren je Stefan. Ipak, ovaj mladić se ne predaje, veruje u medicinu i nada se da će jednog dana zasnovati porodicu.

Napadači osuđeni na zatvorske kazne

Stefanovi napadači, koji su ga kobnog dana 2013. godine, pretukli dok je sedeo sa drugaricom u kafiću, pravosnažno su osuđeni. Darko Radivojević, koji ga je više puta udario palicom u glavu, osuđen je na 12 godina zatvora zbog pokušaja ubistva, dok je njegov saučesnik Nikola Šito osuđen na četiri godine za pomaganje u zločinu.

Apel za pomoć

U fondaciji „Budi human“ pre nekoliko godina otvoren je dinarski i devizni humanitarni račun za prikupljanje sredstava ua lečenje Stefana Jovanovića, kao i SMS broj 244 na 3030.

Uplate na račune:

Dinarski račun „Budi human“: 160-463425-05

Devizni račun „Budi human“: 00-540-0001932.4

IBAN: RS35160005400001932434

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplate  se mogu izvršiti i na žiro- račun  205900101873087066  otvoren u Komercijalnoj banci na ime Nebojša  Jovanović