Srpska verzija o pogotku drugog nevidljivog F-117

Hronika 02. dec. 202016:35 > 16:36
Podeli:
Foto: PJF Military Collection / Alamy / Alamy / Profimedia

Kad se spomene obaranje taktičkog bombardera F-117A , 27.marta 1999. iznad sremskog sela Buđanovci, obično se među poklonicima ratnih priča pokrene žučna rasparava, da li je još neka letelica ovog tipa bila pogođena ili oborena. Već 21 godinu traju priče da su dva oštećena borbena aviona, a sada smo dobili i javno priznanje penzionisanog potpukovnika i pilota na bombarderu F-117 Čarlija Hejnlajna da je pogođen. Istina, naša strana to već dve decenije tvrdi, insistira čak na tri uspešna gađanja ovih aviona, a sada ćemo objaviti i srpsku verziju priče o tim događajima.

Pročitajte još;

 

Pre nego što opišemo Hejnlajnovu priču valja spomenuti da je kod nas o ovom gađanju pripadnika Trećeg raketnog diviziona 250. raketne brigade opisao u svojoj knjizi „Pad noćnog sokola“ pukovnik ARJ PVO u penziji Slaviša Golubović još 2016.

Pisalo se o tome i u drugim knjigama, pa je i tadašnji komandant RV i PVO za vreme rata protiv NATO pakta, general pukovnik Spasoje Smiljanić, u svojoj knjizi „Agresija NATO – Ratno vazduhoplovstvo i PVO u odbrani otadžbine“ piše o pogođenim F-117A  i  o tome da se jedan srušio pored piste na aerodromu Pleso kod Zagreba, a da je drugi sleteo na aerodrom Butmir kod Sarajeva.

„Pisano je, ali je i sasvim tačno, da je administracija vazduhoplovnih snaga SAD osim oborenog F-117A, odmah posle završetka agresije na SRJ rashodovala 2 aviona F-117A“.

Ovo gađanje i oštećenje F-117A opisano je detaljno u knjizi „Pad noćnog sokola“, penzionisanog pukovnika ARJ PVO Slaviše Golubovića.

Priča o ovom gađanju opisana je u poglavlju  „Nešto između“.

U pomenutoj  knjizi „Pad noćnog sokola“ na strani 193. spominje se da je 3.rd (raketni divizion) 250. raketne brigade PVO VJ tog 29. aprila zaposeo vatreni položaj u selu Petrovčić,  sa koga je 30. aprila u 2.46 izvršeno gađanje na cilj. Bilo je to prvo gađanje borbene posluge kojom je komandovao major Boško Dotlić.

Foto: Slaviša Golubović

„Cilj je bio otkriven na azimutu 60 stepeni, na daljini od 17 kilometara i visini 7 km. Brzo je otkriven i zahvaćen. Brzina cilja je bila 250 metara u sekundi, a parametar oko 4 km. Cilj je praćen ručno po sve tri koordinate. Lansirane su dve rakete sa imenima „Jagodinka“ i „Slavujks“. Prva je zahvatila cilj metodom tri tačke , a druga nije imala zahvat i otišla je putanjom kosog hica. Susret cilja i rakete dogodio se na azimutu 53 stepena i daljini 12 kilometara. Uočena je eksplozija rakete, a nakon toga je isključen visoki napon. Ubrzo se u blizini položaja čula eksplozija. Potvrde i oštećenja, kao i tip letelice koja je gađana nije bilo sve dok nije Hejnlajn progovorio.

„Iako nismo imali potvrdu oštećenja i uništenja cilja, prvo gađanje ove borbene posluge ulilo je dodatno samopouzdanje i na neki način najavilo sledeće uspešno gađanje koje se tako željno očekivalo….“, napisao je Golubović.

Inače, radilo se o obaranju lovca F-16CG 555. avijacijske eskadrile iz baze Avijano. Za komandanta je tad bio postavljen nedavno penzionisani komandant američkog ratnog vazduhoplovstva general Dejvid Goldfejn.

Foto: Andrej Mlakar/Nova.rs

Igra sa F-117A 

NATO pakt je pre otpočinjanja napada na SRJ 1999. u bazu Avijano prebacio 12 taktičkih bombardera F-117A i 10 borbenih aviona za elektronski rat EA/6-B Prowler. Prvi let F-117A nad Jadranom registrovan je bio 25. februara 1999. Radilo se o letelicama iz baze Holoman u Novom Meksiku. Inače let od SAD do Evrope trajao je 14 sati i 45 minuta, što je bio veliki psihički napor za pilote koji su preletali Atlantik sa čestim susretima prostorne dezorijentacije.

Ovi avioni avioni u bazu „Špangdalem“, u Nemačkoj, sleteli su 4. aprila 1999.

Dve eskadrile opremljene ovim letelicama 8. „Black Sheep“ i 9. „Flying Knights“ izvršavale su borbene zadatke na celoj teritoriji tadašnje SRJ, odnosno severno i južno od 44. paralele. Napad na ciljeve je vršen u talasima dva do tri udara za 24 časa. Svaki borbeni let F-117 imao je po dva cilja na svakom letu i po jedan rezervni.

Foto: Aviation Images / Alamy / Alamy / Profimedia

11+11+2

Posle završetka bombardovanja juna 1999. povratak taktičkih bombardera F-117A nije bio uobičajen. Naime, letelice su se vratile u tri grupe u šemi 11+11+2. U svakom eskadronu bilo je 12 aviona F-117A. Uobičajeno je bilo da se preleti izvrše u jednoj ili dve grupe aviona. Prvih 11. poletelo je 25. i 26. juna, druga grupa od njih 11 četiri dana kasnije 30. juna 1999. Poslednja dva vraćena su u bazu Holoman u Novom Meksiku posebno, u odnosu na drugih 11. Ostalo je nejasno i nigde se nije navelo kako su stigli. Da li sopstvenim pogonom ili su rastavljeni i prevezeni transportnim avionima. To je dalo priliku za nagađanja i spekulacije, a očito je da su oba aviona oštećena i da su bili pogođena. Za jedan se sad već zna da je bio drugi F-117 koji je nanišanio 3. raketni divizion.

Autor knjige, pukovnik u penziji, Slaviša Golubović, u knjizi „Pad noćnog sokola“, navodi da postoji mogućnost da su poslednja dva zbog oštećenja pala van teritorije SRJ ili su im delovi pokupljeni i prebačeni u SAD ili su posle sletanja bili toliko oštećeni da se nisu mogli vratiti sopstvenim pogonom. U oba slučaja, to bi značilo da su radarski uočeni i da je po njima dejstvovano.

Špangdalem je sigurniji od Aviana

Sve vreme operacije letelice F-117A bile su bazirane u bazi Avijano na severu Italije. Međutim, zbog velikog broja spotera koji su slikali i snimali avione uočeno je da se na aerodrom ne vraćaju iste letelice, zbog čega je naređeno bilo da se određeni broj F-117 dislocira iz ove italijanske baze i prebaci u Nemačku gde je bezbednost oko aerodroma bila mnogo stroža.

 

 

 

Komentari

Vaš komentar