0
Srbija je treća u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu. Od 193 države u svetu, Srbija je na 40. mestu.
Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) predstavila je na svom sajtu Indeks transnacionalnog organizovanog kriminala u svetu.
Kako su naveli, nastavljen je trend rasta organizovanog kriminala na globalnom nivou, a 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visoke stope kriminaliteta, prenosi N1.
Nasuprot tome, broj ljudi koji žive u uslovima niske otpornosti na organizovani kriminal značajno je opao – na 62 odsto svetske populacije u poređenju sa 79,4 odsto iz 2021.
U izveštaju GI-TOC se ističe da Srbija nastavlja da bude izvor, tranzit i odredište za žrtve trgovine ljudima.
„Srpske žene i deca su izloženi seksualnoj trgovini, uključujući i dečje brakove u susednim zemljama, dok se muškarcima najčešće trguje radi prinudnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji“, navode.
Dodaju da se strani radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije, navodno susreću sa prinudnim radom u Srbiji.
„Onlajn seksualna eksploatacija, posebno dece, uobičajen je metod trgovine ljudima u Srbiji, a učestalost se povećala tokom i nakon pandemije koronavirusa, pošto su trgovci ljudima prilagodili svoje operacije i prešli na metode onlajn regrutacije, kao što su društvene mreže“, ukazali su u izveštaju.
Naglašavaju da je krijumčarenje ljudi dugotrajan problem u Srbiji, zbog položaja zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti.
„Nedavno povećanje broja iregularnih migranata u Srbiji dovelo je do naknadnog povećanja krijumčarenja ljudi i broja kriminalnih grupa uključenih u ove aktivnosti. Shodno tome, oružani sukobi među grupama za krijumčarenje ljudi su eskalirali. Pooštrene kontrole na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom dovele su do pojave novih neformalnih ruta, koje preko Srbije i Crne Gore idu u BiH ili iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju. Žrtve krijumčarenja ljudi u Srbiji uglavnom potiču iz Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sirije. Organizatori kriminalnih grupa obično upravljaju operacijama izvan zemlje i dok većina krijumčara deli nacionalnost svojih žrtava, lokalni kriminalci se često bave unutrašnjim transportom i neregularnim graničnim prelazima“, ističe se.
Kažu i da je iznuda rasprostranjena, ali potcenjena pojava u Srbiji.
„Uobičajeno je da pojedinci iznuđuju relativno male svote novca od ljudi u teškoj finansijskoj situaciji kroz zelenaše. U mnogim slučajevima, takozvane ‘huliganske kriminalne grupe’, koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje, iznuđuju restorane ili klubove za novac u zamenu za zaštitu. Žrtve uglavnom ne obaveštavaju nadležne o ovakvim zločinima, iz straha od posledica, a taj fenomen se uglavnom ne prijavljuje“, zaključeno je u izveštaju o Srbiji Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Od zemalja regiona, Srbiju na Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. prati Crna Gora, koja se nalazi na 5. mestu u Evropi (od 44 zemlje), a 54. u svetu.
Slede BiH (8. u Evropi, 57. u svetu), Hrvatska (16. u Evropi, 88. u svetu), Severna Makedonija (18. u Evropi, 93. u svetu) i Slovenija (31. u Evropi, 138. u svetu).
BONUS VIDEO
